Бора Драгашевић

Бора Драгашевић
Бора Драгашевић
Лични подаци
Пуно име	Боривоје Драгашевић
Друга имена	БоДраг, Репортер
Датум рођења	(1924-12-08)8. децембар 1924.
Место рођења	Крагујевац, Краљевина СХС
Датум смрти	13. фебруар 2020.(2020-02-13) (95 год.)
Место смрти	Торонто, Канада
Место укопа	Гробље Јорк, Торонто
Образовање	Универзитет Рајерсон
Војна каријера
Служба	1941—1944
Војска	Српски добровољачки корпус
Учешће у ратовима	Други светски рат
Одликовања	Орден Круне 1. реда

Бора Драгашевић (енгл. Bora Dragasevich; Крагујевац, 8. децембар 1924 — Торонто, 13. фебруар 2020) био је српски новинар, радијски водитељ и истакнути политички емигрант.^[1]

Биографија

Рођен је у Крагујевцу 8. децембра 1924. године, у породици оца Драгора и мајке Катарине (рођене Стефановић). Имао је две сестре: Бранку и Душицу. Потиче из официрске породице – отац Драгор био је судски официр а Борин прадеда био је познати генералштабни пуковник Јован Драгашевић.^[2] Као војно-судски мајор, Борин отац Драгор био је и војни иследник Команде југословенске флоте у Далмацији због чега је Драгашевић гимназију похађао и у Шибенику.

Политички се рано сврстао уз Збор Димитрија Љотића као члан омладине Белих орлова.^[3] Био је добровољац у јединицама Српског добровољачког корпуса. Избегао је пред партизанима у Грчку 1944, а затим прешао у логор Еболи одакле су избеглице касније пребачене у немачки логор. Стигао је у Канаду 1948. године.^[4]

Дипломирао је технологију на Универзитету Рајерсон у Торонту, а радни век је провео као машински технолог у компанији Онтарио хајдро. Био је председник Српске народне одбране у Канади, водитељ радио програма „Шумадија” од 24. маја 1970. до 3. јула 2010. године и био је иницијатор подизања споменика Николи Тесли на Нијагариним водопадима. Добитник је дијамантске јубиларне медаље Канаде и Ордена Круне 1. реда, 2012. године.

Уређивао је новине „Глас канадских Срба”. Познат је и по књизи мемоара „Стопама предака”.^[5] У овој обимној књизи на 750 страна, Драгашевић је описао свој живот и својеврсну хронику исељеништва.

Гроб Боре Драгашевића на гробљу Јорк у Торонту

Приватни живот

Био је у браку са Драгом (рођ. Врга) од 29. августа 1980. године.^[6] Имао је четворо деце.^[7]

Смрт

Умро је у Торонту, 13. фебруара 2020. године, у 95. години живота. Сахрањен је 22. фебруара на торонтском гробљу Јорк. Опело су служили епископ канадски Митрофан и четири свештеника Епархије канадске.

Дела

• „Стопама предака” (Институт за савремену историју, 2012)

Референце

1. Велико хвала Боривоју Бори Драгашевићу („РТС”, 24. фебруар 2020)
2. Само слога Србина спашава („Serbian Mirror”, 1. јул 2012)
3. Бранка Зекавица (1927–2015)
4. Задужио српски род („Вести”, 23. фебруар 2020)
5. Бора Драгашевић – душа српске дијаспоре у Канади („Српска дијаспора”, 2. јун 2012)
6. Американски Србобран, Питсбург, 8. априла 1981. године, број 15511, стр. 2
7. Читуља на енглеском

Спољашње везе

• Бора Драгашевић на сајту Find a Grave (језик: енглески)
• Биографија из енциклопедије Матице српске