Бич: лист за шалу и сатируПрви број листа Бич из 1. априла 1889. године |
Тип | хумористичко-сатирични лист |
---|
Формат | 36 cm |
---|
Власник | Сима Лукин Лазић |
---|
Уредник | Драгољуб Миросављевић |
---|
Оснивање | 1889. |
---|
Језик | српски |
---|
Укидање | 1890. |
---|
Седиште | Београд |
---|
Веб-сајт | Бич : лист за шалу и сатиру |
---|
Бич: лист за шалу и сатиру је хумористичко-сатирични лист са илустрацијама који је излазио у Београду од 1. априла 1889. до 23. октобра 1890.[1][2]
Историјат
Бич: лист за шалу и сатиру излазио је у Београду од 1. априла 1889. године до 23. октобра 1890. године. Изашло је укупно 42 броја. Власник је био Сима Лукин Лазић.[2] Штампан је у штампарији Народне радикалне странке. Карактеристично је за лист да је био са сликама. Лукин је објављивао цртане карикатуре. Ангажовао је Драгутина Дамјановића, једног од српских познатих цртача.[3] Лист је био радикалски настројен и ударао је највише по страним непријатељима, али и домаћим и то највише из Напредне и Либералне странке.[4]
Поднаслов се мењао од броја 15 1889. године у Лист за шалу и збиљу.[1]
Политичка оријентисаност листа
Лукин Лазић је дословно спроводио програм Народне радикалне странке. Највише је нападао новинара Перу Тодоровића, пријатеља династије Обреновић. Због оштрог и сатиричног тона често је био лист цензурисан. За прекид излажења биле су, сем цензуре, и у питању финансије. После обуставе излажења Бича, Лукин Лазић се сели у Загреб где покреће нови сатирични лист Врач погађач 1896. године.[3]
Периодичност излажења
Излазио је недељно.[1]
Тематика
У Бичу су се појављивали политички чланци везани и за спољну и унутрашњу политику. Такође је било чланака везаних за црквену политику. Бавио се питањима аустроугарске политике и положајем Срба у унутрашњој политици суседне државе.[5]
- Досетке
- Шале
- Оштри сатирични чланци
Рубрике
- Дугоња и Пупоња
- С брда с дола
- Капљице
- Поруке и отпоруке
-
Бич, Дугоња и Пупоња, број 4, 21. јануар 1890.
-
Бич, Рубрика Капљице, С брда с дола, број 5, 28. januar 1890.
-
Бич, Поруке и отпоруке, карикатура Ко потпирује раздор, број 9, 25. фебруар 1890.
Карикатуре
Карикатура је била део визуелне културе и учествовала је у пропагирању и ширењу националних идеја у 19. и 20. веку. На насловној страни листа се скоро увек јављала. Изостала је свега неколико пута. Водовдански број из 1889. је био специфичан по томе што је имао црне маргине као својеврстан помен у част страдалих косовских јунака. Текст у склопу карикатуре је био нераздвојан јер илустрација без текста да га појасни није била сасвим доречена. Такође је и тексту била потребна илустрација за комбиновање значења.[4]
Аустроугарска монархија је у Бичу представњена као фигура жене и носи пејоративна имена Тета или Баба. Особа је представљана као зла, лукава, превртљива, покварена, насилна. Увек је супериорна и својим телом и положајем на цртежу то недвосмислено показује у односу на представника српског народа.
Лик српског представника је идеализован у виду плећатог мушкарца, маркантне спољашњости са наглашеним националним идентитетом. Приказан је у шумадијској народној ношњи, кожним опанцима, правилних црта лица, дугим брковима и на глави са фесом.[4]
Бич, број 5, 30. април 1889.
Бич, број 2, 9 април 1889
Сарадници
Уредници
- Драгољуб Миросављевић за број 1 и 2 1889.
- Давид Батић од броја 3 1889 заступник одговорног уредника
- Јован Тодић од броја 10 1889. године
Галерија
-
Бич, број 1, 1. април 1889.
-
Бич, Видовдански број 13, 25. јун 1889.
-
Бич, број 2, 7. јануар 1890.
-
Бич, број 7, 11. фебруар 1890.
-
Бич, број 9, 25. фебруар 1890.
-
Бич, последњи број, број 42, 23. октобар 1890.
Референце
- ^ а б в Бич : лист за шалу и сатиру / власник С. [Сима] Лукин Лазић ; одговорни уредник Драгољуб Миросављевић. - Год. 1, бр. 1 (1. апр. 1889)-год. 2, бр. 42 (23. окт. 1890). - Београд : [б. и.], 1889-1890 (Београд : Штампарија Народне Радикалне Странке). - 36 cm
- ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 105. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 32.
- ^ а б в Иконић, Ивана (2015). СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА : докторска дисертација (PDF). Нови Сад: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДСЕК ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОС. стр. 53—78.
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). „Библиографија београдске штампе од 1835. до 1991”. Новинарски летопис. 4, број 4 (Јубиларно издање): 36.
Спољашње везе