Офанзива АРБиХ, кодног назива „Јесен ’94”, почела је 20. октобра, са примарним циљем напредовања од Бугојна према Доњем Вакуфу којег је држала ВРС, подржаног секундарним нападом на Купрес, чији је циљ био нарушавање одбране ВРС и угрожавање линије снабдјевања ка Доњем Вакуфу. Примарна сила напада убрзо се зауставила, помјерајући фокус операције на Купрес, гдје су распоређена значајна појачања како би се обезбједио постепени напредак АРБиХ. Дана 29. октобра, ХВО доноси одлуку да започне напад, јер је сматрано да је АРБиХ непосредно угрозила стратешко Купрешко поље. ХВО је покренуо офанзиву кодног назива „Операција Цинцар ’94” 1. новембра. Послије кратког застоја у напредовању АРБиХ, за које је сматрано да је настало разним узроцима, на захтјев предсједника Републике Босне и ХерцеговинеАлије Изетбеговића да АРБиХ сарађује са ХВО, команданти АРБиХ и ХВО састали су се да координишу своје операције по први пут од Вашингтонског споразума. Купрес је заузео ХВО 3. новембра 1994. године.
Последице
Осим политичког значаја битке за будућа дешавања у рату у Босни и Херцеговини, битка је била војно значајна за планирање и извршење операције Зима ’94 коју су спровеле Хрватска војска (ХВ) и ХВО крајем новембра и током децембра 1994. како би ублажили опсаду Бихаћа. Територијални добици ХВО и АРБиХ у бици за Купрес заштитили су десно крило операције Зима ’94. Постоји мишљење појединих српских политичара да је Купрес „предат без праве борбе".[1]
Gašpar, Ivan (3. 11. 2012). „Kuprešaci proslavili osamnaest godina slobode” [Kupres population celebrates eighteen years of freedom] (на језику: хрватски). Kupreški Radio. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 11. 2. 2013.
Tomanić, Radivoje (2007). „Redovni borbeni izvještaj - Str. pov. br. 2/1-348” [Regular battle report - Top secret nr. 2/1-348]. Ур.: Marijan, Davor. Oluja [Storm] (PDF). Croatian memorial-documentation center of the Homeland War of the Government of Croatia. стр. 273—274. ISBN978-953-7439-08-8. Архивирано из оригинала(PDF) 31. 12. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2012.