Библиотека Матице српске у Новом Саду Библиотека Матице српске основана је 1826 . године у Пешти . За јавност је отворена 1838 . године.[ 1]
Фонд библиотеке формиран је и од поклоњених личних библиотека Платона Атанацковића , Атанасија Стојковића ,Саве Текелије и Александра Сандића .[ 2] 1864 . библиотека је пресељена у Нови Сад .
Од 1948 . године постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије.
Касније од 1965 . године прима обавезни примерак и из целе Југославије.
Библиотека Матице српске је, узимајући у обзир годину оснивања и континуитет фондова и делатности, прва јавна и научна библиотека у српској култури.
Управници Библиотеке су били академик Младен Лесковац (1945—1954), књижевник Борислав Михајловић Михиз (1955—1960), најдуже у њеној историји књижевник и академик Миро Вуксановић (1988—2014), а потом књижевник Селимир Радуловић (2014).
Библиотеци Матице Српске је 2023. године додељен Сретњски орден првог реда.[ 3]
Од 2016. године, на свој дан 28. априла, библиотека додељује награду „Златна књига Библиотеке Матице српске”. Досадашњи добитници су:
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Орден Библиотеци Матице српске за очување књига од историјског и културног значаја” . www.rts.rs . Приступљено 2023-02-18 . ^ ZRENJANINAC ALEKSANDAR SANDIĆ – KNJIŽEVNIK, NOVINAR, SARADNIK VUKA KARADŽIĆA I KOLEKCIONAR STARIH KNJIGA ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности” . www.rts.rs . Приступљено 2023-02-15 . ^ Први пут обележен Дан Библиотеке Матице српске (РТС, 28. април 2017) ^ „Златна књига” Радовану Белом Марковићу („Политика”, 29. април 2017)
Међународне Државне Људи Остале
