Берлински медицински папирус, познат и као Бругшов медицински папирус један је од важних до сада сачуваних древних египатских медицинских папируса.[1] Папирус садржи двадесет четири странице текста. Велики део је паралелан са Еберсовим папирусом. Неки од садржаја се односе на контрацепцију и тестове плодности.[2] Неки историчари верују да је овај папирус користио Гален у својим списима.[3]
Историја
Берлински папирус носи овај назив по Берлинском музеју у коме се чува у Египатској збирци папируса. Открио га је Giuseppe Passalacqua у Сахари у Египту, у време Усафаиса у старом сандуку са античким списима. Легенда каже да је пронађен у сандуку са писарским алатима, испод ногу статуе Анубиса у Летополису под Усафаисом, из времена 3. фараона из 1. династије.
Берлински папирус по стилу писања је онај из 19. династије, а датиран је на период између 1350. и 1200. године п. н. е.
Фридрих Вилхелм IV из Пруске купио је овај папирус 1827. године за Берлински музеј, где се и данас налази.
Како је папирус у почетку проучавао Хајнрих Карл Бругш он се у литератури помиње и као Бругшов папирус, иако га је први превео и званично објавио Валтер Вршински 1909. године. До данас је доступан само немачки превод папируса.[4]
Опште информације
Oво дело се сматра копијом много старијег медицинског трактата из Средњег краљевства (2040-1782. године п. н. е.).[5]
Берлински папирус обухвата 25 страница и садржи 240 рецепата, од којих су три написана другачијим рукописом. Велики део његовог садржаја чини понављање од речи до речи, са много грешака и немарног преписивање појединe параграфе из Еберсових и Херстових докумената.
Папирус се бави контрацепцијом и плодношћу и укључује упутства о најранијим познатим тестовима трудноће у којима је жени узет узорак урина и поливен вегетацијом; промене нивоа хормона биле би евидентне у ефекту који је мокраћа имала на биљке. Велики део савета у овом раду налази се и у Еберсовом папирусу.[5]
У папирусу се укључени и одељци о реуматизму, трактат о крвним судовима, који су слични онима у другој књизи о срцу, наведеним у Еберсовом папирусу, али је он у Берлинском папирусу овај одељаљк употпуњен и детаљнија од онога који се налази у Еберсовом папирусу.
^Wreszinski, W., Der Grosse Medizmische Papyrus des Berliner Museums (Pap. Berl. 3038) in Facsimile und Umschrift mit Vbersetzung, Kommentar und Glosser, Leipzig, J. C. Hinrichs, 1909, xxi + 142 pp.