Као и многе од прича Достојевског, „Беле ноћи“, говоре у првом лицу од безименог наратора који живи сам у граду и пати од усамљености и немогућности да заустави размишљање. Лик је архетип и велики сањар. Живи свој живот у сопственом уму, замишљајући да је старац, све док једне ноћи у Петрограду не сретне девојку Настјењку...
.jpg)
