Резиденција је бело обојена неокласицистичкавила. Налази се у Пенсилванијској авенији на броју 1600 (1600 Pennsylvania Avenue) у Вашингтону.
Исти назив се користи и за најужи круг државних службеника око председника Сједињених Америчких Држава. Имање је у власништву Службе националних паркова Сједињених Америчких Држава (енгл.National Park Service), и део је Председничког парка (енгл.President's Park).
Резиденцију је дизајнирао архитекта ирског порекла Џејмс Хобан[2] у неокласичном стилу. Хобан је направио зграду по узору на Лајнстер кућу у Даблину, зграду у којој се данас налази Ирактас, ирско законодавно тело. Изградња се одвијала између 1792. и 1800. године, користећи пешчар Аква Крика обојен у бело. Када се Томас Џеферсон уселио у кућу 1801. године, он је (са архитектом Бенџамином Хенријем Латроубом) додао ниске колонаде на сваком крилу које су скривале штале и складиште.[3]
Године 1814, током Рата 1812, Британска војска је запалила вилу[1] у спаљивању Вашингтона, уништивши унутрашњост и спаливши већи део спољашњости. Реконструкција је почела скоро одмах, а председник Џејмс Монро уселио се у делимично реконструисану Извршну резиденцију у октобру 1817. Изградња екстеријера је настављена додавањем полукружног јужног портика 1824. и северног портика 1829. године.
Историја
Градња резиденције започета је 1792. по налогу Џорџа Вашингтона, а архитекта је био Џејмс Хобен из Ирске. Прва резиденција завршена је 1800. године, али су је спалиле британске трупе у Британско-америчком рату (1812—1814). Обнова резиденције, поново под руководством Џејмса Хобена, започета је 1819. године. Свој данашњи изглед бела кућа добила је коначно 1934, када је Френклин Рузвелт пренео такозвану Овалну канцеларију, радну собу председника САД, на западну страну. Свој назив „Бела кућа“ резиденција је добила 1902, по идеји Теодора Рузвелта, због њене беле фасаде.[1]
Бела кућа има 132 собе, 35 купатила, 412 врата, 147 прозора, 8 степеница, 3 лифта, 1 базен за пливање, игралиште за тенис и биоскоп.
1789–1800
Након своје инаугурације у априлу 1789. године, председник Џорџ Вашингтон је користио две приватне куће у Њујорку, које су служиле као извршна вила. До краја фебруара 1790. године живео је у првој, Франклин Хаусе, у власништву комесара трезора Семјуела Осгуда, у улици Чери бр. 3. до априла 1790.[4][5] Извршна вила се преселила у веће одаје у кући Александра Мекомба на Бродвеју 39–41,[5] где је остао са супругом Мартом и мањим делом особља до августа 1790. У мају 1790. почела је изградња нове службене резиденције на Менхетну под називом Владина кућа.
Вашингтон никада није живео у згради владе јер је национална престоница премештена у Филаделфију, а затим у Вашингтон, пре њеног завршетка.[6][7]Закон о пребивалишту из јула 1790. одредио је да главни град буде трајно лоциран у новом Федералном округу, а привремено у Филаделфији на десет година док је трајна престоница изграђена.[8] Филаделфија је изнајмила вилу Роберта Мориса, трговца, с адресом 190 Хај стрит, сада 524–30 Маркет стрит, као Председничку кућу, у којој је Вашингтон обитавао од новембра 1790. до марта 1797. године.[9] Пошто је кућа била премала да прими 30 људи који су тада чинили председничку породицу, особље и слугу, Вашингтон ју је повећао.[9]
Председник Џон Адамс је такође користио вилу у Хај стриту у Филаделфији од марта 1797. до маја 1800. У суботу, 1. новембра 1800. Адамс је постао први председник који се уселио у Белу кућу.[10] Председничка кућа у Филаделфији је претворена у хотел Јунион и касније коришћена за продавнице пре него што је срушена 1832. године.[9]
Филаделфија је 1792. започела изградњу много веће Председничке виле неколико блокова даље. Била је скоро завршена до Адамсове инаугурације 1797. године. Међутим, Адамс је одлучио да је не користи, рекавши да нема овлашћење Конгреса да закупи зграду. Она је остала празна до 1800. године када је продата Универзитету Пенсилваније.[11]
Друга председничка вила, кућа Александра Мекомба, на Менхетну, коју је Вашингтон користио од фебруара до августа 1790.
Трећа председничка вила, Председничка кућа у Филаделфији, у којој је Вашингтон обитавао од новембра 1790. до марта 1797. Адамс је у њој боравио од марта 1797. до маја 1800.
Зграда владе на Менхетну, изграђена 1790–1791, била је дизајнирана да буде стална председничка вила, али је Конгрес преместио националну престоницу у Филаделфију пре њеног завршетка.
[[|President's House (Ninth Street)Председничку кућу]] у Филаделфији (изграђену током 1790-их) није користио ниједан председник након што је председничка вила, позната као Бела кућа, премештена из Филаделфије у нову националну престоницу Вашингтон
Референце
^ абвМишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 122. ISBN86-331-2075-5.
^ аб„Presidential Residency in New York”. mountvernon.org. The Fred W. Smith Library for the Study of George Washington at Mount Vernon. Приступљено 16. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Fazio, Michael W.; Patrick A. Snadon (2006). The Domestic Architecture of Benjamin Henry Latrobe. The Johns Hopkins University Press. стр. 364—366.
Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 122. ISBN86-331-2075-5.
Abbott, James A. (1995). A Frenchman in Camelot: The Decoration of the Kennedy White House by Stéphane Boudin. Boscobel Restoration Inc. ISBN978-0-9646659-0-3..
Guidas, John. The White House: Resources for Research at the Library of Congress. Library of Congress, 1992.
Huchet de Quénetain, Christophe. "De quelques bronzes dorés français conservés à la Maison-Blanche à Washington D.C." in La Revue, Pierre Bergé & associés, n°6, mars 2005 pp. 54–55. OCLC62701407.
Kenny, Peter M., Frances F. Bretter and Ulrich Leben (1998). Honoré Lannuier Cabinetmaker from Paris: The Life and Work of French Ébiniste in Federal New York. ISBN978-0-87099-836-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)The Metropolitan Museum of Art, New York and Harry Abrams. .
Kloss, William (1992). Art in the White House: A Nation's Pride. ISBN978-0-8109-3965-3. White House Historical Association in cooperation with the National Geographic Society. .
Leish, Kenneth (1972). The White House. ISBN978-0-88225-020-5. Newsweek Book Division. .
McKellar, Kenneth, Douglas W. Orr, Edward Martin, et al. Report of the Commission on the Renovation of the Executive Mansion. Commission on the Renovation of the Executive Mansion, Government Printing Office: 1952.
Seale, William (1986). The President's House. ISBN978-0-912308-28-9. White House Historical Association and the National Geographic Society. .
Seale, William (2001). The White House: The History of an American Idea. ISBN978-0-912308-85-2. White House Historical Association: 1992. .
West, J.B. with Mary Lynn Kotz (1973). Upstairs at the White House: My Life with the First Ladies. ISBN978-0-698-10546-1. Coward, McCann & Geoghegan. .
Wolff, Perry. A Tour of the White House with Mrs. John F. Kennedy. Doubleday & Company.
Exhibition Catalogue, Sale 6834: The Estate of Jacqueline Kennedy Onassis April 23–26, 1996. Sothebys, Inc.: 1996.
Boyd, Steven R. (1994). „Chapter 5: The Whiskey Rebellion, Popular Rights, and the Meaning of the First Amendment”. Ур.: Mainwaring, W. Thomas. The Whiskey Rebellion and the Trans-Appalachian Frontier. Washington, Pennsylvania: Washington and Jefferson College. стр. 73—84. OCLC32005769.
Elkins, Stanley; McKitrick, Eric (1995). The Age of Federalism: The Early American Republic, 1788–1800. New York City: Oxford University Press. ISBN978-0-19-509381-0.
Ifft, Richard A. (1985). „Treason in the Early Republic: The Federal Courts, Popular Protest, and Federalism During the Whiskey Insurrection”. Ур.: Boyd, Steven R. The Whiskey Rebellion: Past and Present Perspectives. Westport, Connecticut: Greenwood Press. стр. 165—182. ISBN0-313-24534-7. OCLC11291120.
Kent, Charles A. (1918) [Reprinted from the Journal of the Illinois State Historical Society, v. 10, no. 4]. The Treaty of Greenville August 3, 1795. Springfield, Illinois: Schnepp and Barnes. LCCN19013726. 13608—50.
Unger, Harlow (2015). "Mr. President": George Washington and the Making of the Nation's Highest Office (paperback изд.). Cambridge, Massachusetts: Da Capo Press. ISBN978-0-306-82353-4.
Vile, John R. (2005). The Constitutional Convention of 1787: A Comprehensive Encyclopedia of America's Founding (Volume 1: A-M). Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN1-85109-669-8.