У Белој Цркви је 7. јула 1941. године, испред старе кафане у којој је данас Музеј, Рађевска партизанска чета Ваљевског партизанског одреда, под руководством Жикице Јовановића Шпанца, је позвала окупљени народ са Ивандањске светковине на устанак и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор. Пошто су том приликом убијена два жандарма, Богдан Лончар и Миленко Бранковић, 7. јул је обележаван као Дан устанка народа Србије.
Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. године бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров, а поводом тридесетогодишњице Устанка, 1971. године, израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића.
У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. У порти Цркве Св. Ђорђа, изграђеној у другој половини 19. века, налази се гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача „Политике“, Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Све заједно ово чини Споменички комплекс Бела Црква.
У насељу Бела Црква живи 607 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,4 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.