Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 16.901 становника и самим тим Бела Глина је једно од већих сеоских насеља у Русији.
Село је од покрајинског центра, града Краснодара, удаљено око 240 км у смеру североистока, док је најближе градско насеље, град Саљск (Ростовска област) удаљено око 96 км. Кроз село пролази железничка пруга на релацији Саљск−Тихорецк.
Клима је умереноконтинентална (Кепенова класификација Dfa), са просечним јануарским температурама ваздуха од −3,0 °C, односно јула од +23,6 °C (годишњи просек температуре ваздуха је око +10,0 °C). Вишегодишњи просек падавина је око 554 мм, са максимумом од просечних 62 мм у јуну, док је насјувљи месец фебруар са свега 33 мм падавина.[1]
Историја
Савремено село Бела Глина се развило из имања племићке породице Рјабошапко која се на ово подручје доселила 1820. године са територије Вороњешке губерније.[2] Само имање, а доцније и село које се развило из њега, име је добило по наслагама беле глине које су се ту налазиле. Године 1830. имање добија званичан статус села и постаје један од сеоских административних центара тадашње Ставропољске губерније.
Прва црква у селу саграђена је 1836. године. Становници села су се од најранијих времена бавили пољопривредом и сточарством, а захваљујући квалитетној белој глини која се ту налази била је развијена и грнчаријска делатност. Почетком 20. века у селу су деловале чак четири основне школе, две државне и две црквене.
Током своје историје село је у три наврата доживљавало тешке катастрофе. Прво је 1862. у великом пожару изгорело више од половине свих сеоских кућа, потом је 1883. значајан део села уништен у великој олуји која је захватила тај крај, да би на крају, 1892. године, село и околину захватила епидемија колере која је однела 90 живота.[3]
Званичан статус административног центра Белоглинског рејона добија 1924, одмах по оснивању рејона.
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 17.320 становника,[4] док је према проценама за 2017. у селу живело 16.901 становника.[5]
^Азаренкова А. С., Бондарь И. Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793—1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 242. — 395 с.
.png)
.svg)
.svg)
