Стабло је практично дрвенасто, веома разгранато са светлосивосмеђом кором, мада су млађе гране још увек жутозелене. По себи имају овалне, брадавичасте лентицеле.[1]
Лист је прост и потпун (има лисну основу, дршку и лиску). По облику је елипсаст или јајаст, а по ободу може бити назубљен. На врху је зашиљен, светлозелене боје и без длачица. Дужина износи 4-8cm, a ширина 2-3cm. Нерватура је мрежаста.[1]
Цвет је појединачан, или је их је по два, три на кратким изданцима. Чашицу и круницу чине по четири срасла листића (симпеталија). Круница је тамножута и раздељена на четири дела, знатно дужа од почетне цеви која чини круницу. Има два релативно велика прашника. Тучак се састоји од два оплодна листића, синкарпан је и надцветан. Биљка је једнодома, а присутна је хетеростилија. Обично цвета у априлу пре него што олиста.[2]
Плод је издужена чахура, са више семена, који пуца по два уздужна шава. Осим из семена, ова биљка се размножава и вегетативно.[1]
Балканска форситија је законом заштићена као природна реткост. Стручњаци Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду су успешно расадили ову врсту на неколико локација и на тај начин дали свој допринос да се ова лепа врста сачува.[1]
