Балканске баладе (познате и као балканске народне баладе или балканаде) [1] су емотивни, спори музички стилови балканског региона југоисточне Европе. Балканске баладе, слично другим баладама, често обрађују различите теме везане за љубав (неузвраћене љубави, љубавне патње, романтичне и интимне везе) уз коришћење балканских гудачких инструмената као што су шаргија, као и кларинет, труба, хармоника, гусле, гитара и бас гитара. [2][3]
Карактеристике
Типичне баладе користе етно инструменте. У новијим временима, балканске баладе обично примењују неки степен западњачке инструментације. Балканске баладе се разликују од традиционалних балада по томе што укључују фузију поп музике, народне музике и сентименталних балада. Фолклорни елементи могу обухватати појаву одређених музичких инструмената или начин певања који је карактеристичан за неку земљу. Међутим, то нису главни чиниоци оваквих композиција, већ је то сама атмосфера песме – почиње веома умереним темпом, а завршава се, једном речју, хаосом или кулминацијом (фамозна „промена кључа”). Такође, свему овоме додајте певање на матерњем језику, углавном врло апстрактан и емотиван текст и огромне вокалне способности онога што изводи. Певачи обично наступају на својим матерњим језицима.[4]
Историја
Како се баладе традиционално преносе усмено, тешко је одредити тачне датуме настанка. Међутим, најранија снимљена балада, „Јуда“, Дечја балада бр. 23, датира из раних 1300-их. [5]
Временом се медиј баладе проширио на Балканско полуострво и од тада се имплементирао у музичке уметничке форме присутне у балканској култури данас.
