Данило (световно Драган Здравковић; Земун, 27. јун 1904 — Манастир Велика Ремета, 8. јануар 2000) био је архимандрит Српске православне цркве, духовник и игуман Манастира Велика Ремета.[1]
Биографија
Архимандрит отац Данило (Здравковић), рођен је 27. јуна 1905. године у Земуну, од побожних благочестивих родитеља. Основну образовање је стекао у родном месту Земуну.[2] Приликом крштења је добио име Драган.[2]
Монашки пут започиње 1925. године када долази у Манастир Драчу код Крагујевца, као искушеник код тадашњег игумана Дионисија (Миливојевића).[3] Завршио је монашку школу у Манастиру Раковици а потом у Манастиру Високи Дечани, 1932. године. Монашки постриг примио је у Манастиру Драчу, 20. маја 1933. године од стране епископа жичкога господина Николаја (Велимировића), добивши монашко име Данило.[3]
Рукоположен је у чин јерођакона и јеромонаха 1934. године од епископа жичкога господина Николаја.[4] Постављен је за старешину Манастира Благовештења код Овчар Бање, 1938. године, где је био до 1950. године.[4] Благословом тадашњега епископа сремскога господина Макарија (Ђорђевића), 1971. године долази у Манастир Велику Ремету.[5]
Постављен је за игумана Манастира Велике Ремете, 14. фебруара 1971. године. Игуман Данило је од надлежних установа захтевао покретање рестаурације храма Светог Димитрија и замену привременог кровног покривача, указујући на његов културни и историјски значај.[5] Тражио је заштиту остатака древног фрескописа у трпезарији и камене плоче на јужној фасади цркве, која је сведочила о времену изградње препознатљивог звоника.[6]
За време његовог управљања манастиром омалтерисала је унутрашњост манастирског храма, 1983. године.[6] Кров и кубе препокривени су бакарним лимом 1989. године, истражене су гробнице у наосу и реконструисани су зидови и под богомоље.[7] Подигнути су манастирски конаци и економски пратећи објекти. Архимандрит Данило упокојио се у Господу 8. јануара 2000. године у Манастиру Велика Ремета.[7] Сахрањен је у Манастиру Велика Ремета, 10. јануара на монашком гробљу манастира, опело је извршио епископ сремски господин Василије (Вадић), уз саслужење свештеномонаха и монахиња.[8]
Види још
Извори
Спољашње везе
