PROFILBARU.COM

Арношт Барт
Арношт Барт
Име по рођењу	Arnošt Bart
Друга имена	Брезинчански
Датум рођења	28. август 1870.
Мјесто рођења	Летон код Кубшица, Саксонија
Датум смрти	15. фебруар 1956. (85 год.)
Мјесто смрти	Брезинка код Малешеца, Источна Њемачка
Занимање	Политичар и културни дјелатник

За друга значења, погледајте Барт.

Арношт Барт (глсрп. Arnošt Bart; Летон код Кубшица, 28. август 1870 — Брезинка код Малешеца, 15. фебруар 1956), познат под псеудонимом Брезинчански (глсрп. Brězynčanski), био је лужичкосрпски политичар и културни дјелатник. Један је од оснивача националне организације Лужичких Срба „Домовина” и њен први предсједник (1912—1927).

Биографија

Арношт Барт је рођен 28. августа 1870. године у лужичкосрпског сељачкој породици у лужичком граду Летон у општини Кубшице. Од 1885. до 1888. године похађао је стручни школу у Будишину. Затим је путовао по Европи, посјетивши Француску, Русију и Аустроугарску. У домовину се вратио 1890. године и исте године придружио културно-просвјетном друштву „Матица лужичкосрпска”. Учествовао је у културним и друштвеним дешавањима међу лужичкосрпским сељацима. Истовремено је учествовао и у политичким активностима, подржавајући ставове саксонских конзервативаца.

Године 1912. био је један од оснивача лужичкосрпске друштвене организација „Домовина”. Током Новембарске револуције у Саксонији 1918. године био је оснивач Лужичкосрпског народног комитета. Позивајући се на мировни пројекат америчког предсједника Вудроа Вилсона под називом „Четрнаест тачака”, тражећи право националног самоопредјељења и политичку аутономију Лужичких Срба. Позивао је на успостављање лужичкосрпске аутономију у оквиру Њемачког царства или Чехословачке Републике. У децембру 1918. године водио је преговоре са чехословачким властима о њиховој подршци лужичкосрпским интересима. У својој борби за политичку аутономију Лужичких Срба успио је да нас своју страну придобије неколико чланова Лужичкосрпског народног комитета.

У јануару 1919. године прошао је кроз Праг на путу ка Париској мировној конференцији. У Прагу је покушао да се придружи чехословачкој делегацији, али то није успио да оствари, након чега се у априлу 1920. године враћа у Њемачку, гдје је због својих активности ухапшен и осуђен на три године затвора. Након пуштања на слободу, учествовао је у раду Лужичкосрпске народне партије.

Послије доласка нациста на власти у Њемачкој 1933. године бива ухапшени осуђен на кратко вријеме. Из Горње Лужице је протјеран 1935. године. Од 1944. до 1945. године је био у затвору.

Након Другог свјетског рата прихватио је да учествује у обнављању лужичкосрпских организација. Држећи се конзервативних ставова, учествовао је у политичким дјелатиностима међу Лужичким Србима.

Послије рата живио је у селу Брезинка по коме је узео псеудоним Брезичански. Преминуо је 15. фебруара 1956. године у селу Брезинка.

Литература

Hartmut Zwahr: Arnost Bart-Brězynčanski. Z dokumentaciju wo cesćenju. 2. Aufl. Bautzen 1981.
Edmund Pech: Ernst Bart (1870—1956), Sächsische Biografie. Herausgegeben vom Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde, bearb. von Martina Schattkowsky.
Hartmut Zwahr: Bart, Arnošt. W: Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (wud.): Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Ludowe nakładnistwo Domowina, Budyšin 1984, s. 37ff.