Ан-3 је настао од авионаАн-2 с интеграцијом турбоелисног мотора ТВД-20, уместо клипног АШ-62ИР. Основна му је верзија пољопривредна, за шта је тражен еконимичнији и савременији авион.
Од почетне идеје до њене реализације је протекло више деценија, због политичких и економских догађања у распаду Совјетског Савеза и Варшавског савеза.[1]
Историја и опис
Потпунон техничком афирмацијом и доказом економичности турбо-елисног погона у дугој половини двадесетог века се и у бироу Антонов појавила идеја 1970. године о развоју авиона класе Ан-2 стим мотором. Реализацију те идеје је доста пролонгирала политичка ситуација око распада Совјетског Савеза.
У почетку се желело ићи у развој сасвим наовог авиона, али из разлога економичности је коригована та идеја у преправку пољопривредне варијанте Ан-2 у пољопривредни Ан-3. Изабрани су и интегрисани турбоелисни мотор ТВД-20 Глушенков, с трокраком елисом. Та интеграција је условила и репројекат предњег дела трупа. При томе је репројектована и кабинска секција. Отворена су још једна бочна врата у кабинском делу.
Први лет авиона протипа у овој верзији је полетео 13. маја 1980. године. Испитивање Ан-3СХ је започето у 1981. године, завршено је 1991. године. Учињена је велика временска пауза на свим пословима везаним за програм Ан-3. У 1991. године су настављени радови на развоју серијског стандарда Ан-3СХ у Кијеву и настављена је градња Ан.3Т у Омску у Сибиру.[2]
У Кијеву се планира уградња новог мотора ВК-1500 у Ан-3.[1]