PROFILBARU.COM

Анри Поенкаре
Анри Поенкаре
	Анри Поенкаре
Лични подаци
Датум рођења	29. април 1854.
Место рођења	Нанси, Француска
Датум смрти	17. јул 1912. (58 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Образовање	Mines ParisTech, Science Faculty of Paris, lycée Henri-Poincaré, Политехничка школа
Научни рад
Поље	математика, физика
Познат по	Поенкареовој хипотези
Потпис

Жил Анри Поенкаре (фр. Jules Henri Poincaré;^[1]^[2]^[3] Нанси, 29. април 1854 — Париз, 17. јул 1912) је био француски математичар и теоријски физичар.^[4]

Предавао је математичку физику и рачун вероватноће на Факултету наука у Паризу, те вишу анализу на Политехничкој школи. Његов научни рад обухвата математику, астрономију и физику.^[5] Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су важни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. У математичкој физици је проучавао теорију осцилација тродимензионалног континуума, а бавио се и проблемима топлотне проводности те теоријом електромагнетских осцилација. У свом делу "О динамици електрона" антиципирао је специјалну теорију релативности. Од његових астрономских радова посебно је важна расправа о проблему три тела. Дао је и неколико дела филозофског карактера, а објавио је око 500 научних радова. Поенкаре је био један од највећих математичара свог времена и вероватно последњи који је владао свим математичким областима.

Члан Француске академије постао је 1908, на позицији 24. био је у периоду 1908-1912.

Дела

„Наука и хипотеза“
„Вредност науке“
„О теорији Фуксових функција“
„Предавања о небеској механици“
„Курс математичке физике“

Референце

^ „Poincaré”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ „Poincaré pronunciation: How to pronounce Poincaré in French”. forvo.com.
^ „How To Pronounce Henri Poincaré”. pronouncekiwi.com.
^ Ginoux, J. M.; Gerini, C. (2013). Henri Poincaré: A Biography Through the Daily Papers. World Scientific. ISBN 978-981-4556-61-3. doi:10.1142/8956.
^ Hadamard, Jacques (јул 1922). „The early scientific work of Henri Poincaré”. The Rice Institute Pamphlet. 9 (3): 111—183.

Литература

Paul Appell: Henri Poincaré, Paris 1925
Felix Browder (eds.): The mathematical heritage of Henri Poincaré, 2 Bände, American Mathematical Society 1983 (Symposium Indiana University 1980)
Gaston Darboux: Eloge historique d'Henri Poincaré, Mémoires de l'Académie des sciences, Band 52, 1914, S. 81–148.
Jean Dieudonné: Artikel Henri Poincaré, Dictionary of Scientific Biography
Bernard Duplantier, Henri Rivasseau (eds.), Henri Poincaré 1912–2012, Poincaré Seminar 2012, Birkhäuser 2015 (darin Olivier Darrigol, Poincaré´s light, Alain Chenciner Poincaré and the three-body-problem, Mazliak Poincaré´s Odds, Francois Beguin, Henri Poincaré and the uniformization of Riemann surfaces)
June Barrow-Green: Poincaré and the Three Body Problem, American Mathematical Society. 1997. ISBN 978-0-8218-0367-7.
June Barrow-Green: Poincaré and the discovery of chaos, Icon Books 2005
June Barrow-Green: Oscar II's prize competition and the error in Poincaré's memoir on the three body problem, Arch. Hist. Exact Sci., Band 48, 1994, S. 107–131.
Florin Diacu, Philip Holmes Celestial Encounters. The origins of chaos and stability, Princeton University Press 1996
Jeremy Gray: Henri Poincaré. A Scientific Biography, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, USA 2012. Review von John Stillwell, Notices AMS, April 2014, pdf
Jeremy Gray: Linear differential equations and group theory from Riemann to Poincaré, Birkhäuser 1986
Jean Mawhin: Henri Poincaré. A life in the service of Science, Notices AMS, Oktober 2005, pdf
Bell, Eric Temple, 1986. Men of Mathematics (reissue edition). Touchstone Books. Bell, E. T. (15. 10. 1986). Men of Mathematics. Simon and Schuster. ISBN 0-671-62818-6. .
Belliver, André, 1956. Henri Poincaré ou la vocation souveraine. Paris: Gallimard.
Bernstein, Peter L, 1996. "Against the Gods: A Remarkable Story of Risk". (p. 199–200). John Wiley & Sons.
Boyer, B. Carl, 1968. A History of Mathematics: Henri Poincaré, John Wiley & Sons.
Grattan-Guinness, Ivor, 2000. The Search for Mathematical Roots 1870–1940. Princeton Uni. Press.
Dauben, Joseph (2004) [1993], „Georg Cantor and the Battle for Transfinite Set Theory” (PDF), Proceedings of the 9th ACMS Conference (Westmont College, Santa Barbara, CA), стр. 1—22, Архивирано из оригинала (PDF) 13. 7. 2010. г. . Internet version published in Journal of the ACMS 2004.
Folina, Janet, 1992. Poincaré and the Philosophy of Mathematics. Macmillan, New York.
Gray, Jeremy, 1986. Linear differential equations and group theory from Riemann to Poincaré, Birkhauser Differential Equations and Group Theory from Riemann to Poincare. Birkhäuser Boston. 1986. ISBN 0-8176-3318-9.
Gray, Jeremy, 2013. Henri Poincaré: A scientific biography. Princeton University Press Gray, Jeremy (2013). Henri Poincaré: A Scientific Biography. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15271-4.
Jean Mawhin (октобар 2005), „Henri Poincaré. A Life in the Service of Science” (PDF), Notices of the AMS, 52 (9): 1036—1044
Kolak, Daniel, 2001. Lovers of Wisdom, 2nd ed. Wadsworth.
Gargani, Julien, 2012. Poincaré, le hasard et l'étude des systèmes complexes, L'Harmattan.
Murzi, 1998. "Henri Poincaré".
O'Connor, J. John, and Robertson, F. Edmund, 2002, "Jules Henri Poincaré". University of St. Andrews, Scotland.
Peterson, Ivars, 1995. Newton's Clock: Chaos in the Solar System (reissue edition). W H Freeman & Co. Peterson, Ivars (1993). Newton's Clock: Chaos in the Solar System. W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-2724-2. .
Sageret, Jules, 1911. Henri Poincaré. Paris: Mercure de France.
Toulouse, E.,1910. Henri Poincaré.—(Source biography in French) at University of Michigan Historic Math Collection.
Stillwell, John (2010). Mathematics and Its History (3rd, illustrated изд.). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4419-6052-8.
Verhulst, Ferdinand, 2012 Henri Poincaré. Impatient Genius. N.Y.: Springer.
Henri Poincaré, l'œuvre scientifique, l'œuvre philosophique, by Vito Volterra, Jacques Hadamard, Paul Langevin and Pierre Boutroux, Felix Alcan, 1914.
- Henri Poincaré, l'œuvre mathématique, by Vito Volterra.
- Henri Poincaré, le problème des trois corps, by Jacques Hadamard.
- Henri Poincaré, le physicien, by Paul Langevin.
- Henri Poincaré, l'œuvre philosophique, by Pierre Boutroux.
Cuvaj, Camillo (1969), „Henri Poincaré's Mathematical Contributions to Relativity and the Poincaré Stresses”, American Journal of Physics, 36 (12): 1102—1113, Bibcode:1968AmJPh..36.1102C, doi:10.1119/1.1974373
Darrigol, O. (1995), „Henri Poincaré's criticism of Fin De Siècle electrodynamics”, Studies in History and Philosophy of Science, 26 (1): 1—44, Bibcode:1995SHPMP..26....1D, doi:10.1016/1355-2198(95)00003-C
Darrigol, O. (2000), Electrodynamics from Ampére to Einstein, Oxford: Clarendon Press, ISBN 978-0-19-850594-5
Darrigol, O. (2004), „The Mystery of the Einstein–Poincaré Connection”, Isis, 95 (4): 614—626, Bibcode:2004Isis...95..614D, PMID 16011297, S2CID 26997100, doi:10.1086/430652
Darrigol, O. (2005), „Einstein, 1905–2005” (PDF), Séminaire Poincaré, 1: 1—22, Bibcode:2006eins.book....1D, ISBN 978-3-7643-7435-8, doi:10.1007/3-7643-7436-5_1 |chapter= игнорисан (помоћ)
Galison, P. (2003), Einstein's Clocks, Poincaré's Maps: Empires of Time, New York: W.W. Norton, ISBN 978-0-393-32604-8
Giannetto, E. (1998), „The Rise of Special Relativity: Henri Poincaré's Works Before Einstein”, Atti del XVIII Congresso di Storia della Fisica e dell'astronomia: 171—207
Giedymin, J. (1982), Science and Convention: Essays on Henri Poincaré's Philosophy of Science and the Conventionalist Tradition, Oxford: Pergamon Press, ISBN 978-0-08-025790-7
Goldberg, S. (1967), „Henri Poincaré and Einstein's Theory of Relativity”, American Journal of Physics, 35 (10): 934—944, Bibcode:1967AmJPh..35..934G, doi:10.1119/1.1973643
Goldberg, S. (1970), „Poincaré's silence and Einstein's relativity”, British Journal for the History of Science, 5: 73—84, S2CID 123766991, doi:10.1017/S0007087400010633
Holton, G. (1988) [1973], „Poincaré and Relativity”, Thematic Origins of Scientific Thought: Kepler to Einstein, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-87747-4
Katzir, S. (2005), „Poincaré's Relativistic Physics: Its Origins and Nature”, Phys. Perspect., 7 (3): 268—292, Bibcode:2005PhP.....7..268K, S2CID 14751280, doi:10.1007/s00016-004-0234-y
Keswani, G.H.; Kilmister, C.W. (1983), „Intimations of Relativity: Relativity Before Einstein”, Br. J. Philos. Sci., 34 (4): 343—354, S2CID 65257414, doi:10.1093/bjps/34.4.343, Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г.
Keswani, G.H. (1965), „Origin and Concept of Relativity, Part I”, Br. J. Philos. Sci., 15 (60): 286—306, S2CID 229320737, doi:10.1093/bjps/XV.60.286
Keswani, G.H. (1965), „Origin and Concept of Relativity, Part II”, Br. J. Philos. Sci., 16 (61): 19—32, S2CID 229320603, doi:10.1093/bjps/XVI.61.19
Keswani, G.H. (1966), „Origin and Concept of Relativity, Part III”, Br. J. Philos. Sci., 16 (64): 273—294, S2CID 122596290, doi:10.1093/bjps/XVI.64.273
Kragh, H. (1999), Quantum Generations: A History of Physics in the Twentieth Century, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-09552-3
Langevin, P. (1913), „L'œuvre d'Henri Poincaré: le physicien”, Revue de Métaphysique et de Morale, 21: 703
Macrossan, M. N. (1986), „A Note on Relativity Before Einstein”, Br. J. Philos. Sci., 37 (2): 232—234, CiteSeerX 10.1.1.679.5898 , S2CID 121973100, doi:10.1093/bjps/37.2.232, Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г., Приступљено 27. 3. 2007
Miller, A.I. (1973), „A study of Henri Poincaré's "Sur la Dynamique de l'Electron”, Arch. Hist. Exact Sci., 10 (3–5): 207—328, S2CID 189790975, doi:10.1007/BF00412332
Miller, A.I. (1981), Albert Einstein's special theory of relativity. Emergence (1905) and early interpretation (1905–1911), Reading: Addison–Wesley, ISBN 978-0-201-04679-3
Miller, A.I. (1996), „Why did Poincaré not formulate special relativity in 1905?”, Ур.: Jean-Louis Greffe; Gerhard Heinzmann; Kuno Lorenz, Henri Poincaré : science et philosophie, Berlin, стр. 69—100
Popp, B.D. (2020), Henri Poincaré: Electrons to Special Relativity, Cham: Springer Nature, ISBN 978-3-030-48038-7
Schwartz, H. M. (1971), „Poincaré's Rendiconti Paper on Relativity. Part I”, American Journal of Physics, 39 (7): 1287—1294, Bibcode:1971AmJPh..39.1287S, doi:10.1119/1.1976641
Schwartz, H. M. (1972), „Poincaré's Rendiconti Paper on Relativity. Part II”, American Journal of Physics, 40 (6): 862—872, Bibcode:1972AmJPh..40..862S, doi:10.1119/1.1986684
Schwartz, H. M. (1972), „Poincaré's Rendiconti Paper on Relativity. Part III”, American Journal of Physics, 40 (9): 1282—1287, Bibcode:1972AmJPh..40.1282S, doi:10.1119/1.1986815
Scribner, C. (1964), „Henri Poincaré and the principle of relativity”, American Journal of Physics, 32 (9): 672—678, Bibcode:1964AmJPh..32..672S, doi:10.1119/1.1970936
Walter, S. (2005), „Henri Poincaré and the theory of relativity”, Ур.: Renn, J., Albert Einstein, Chief Engineer of the Universe: 100 Authors for Einstein, Berlin: Wiley-VCH, стр. 162—165
Walter, S. (2007), „Breaking in the 4-vectors: the four-dimensional movement in gravitation, 1905–1910”, Ур.: Renn, J., The Genesis of General Relativity, 3, Berlin: Springer, стр. 193—252
Whittaker, E.T. (1953), „The Relativity Theory of Poincaré and Lorentz”, A History of the Theories of Aether and Electricity: The Modern Theories 1900–1926, London: Nelson
Zahar, E. (2001), Poincaré's Philosophy: From Conventionalism to Phenomenology, Chicago: Open Court Pub Co, ISBN 978-0-8126-9435-2
Leveugle, J. (2004), La Relativité et Einstein, Planck, Hilbert—Histoire véridique de la Théorie de la Relativitén, Pars: L'Harmattan
Logunov, A. A. (2004), Henri Poincaré and relativity theory, Bibcode:2004physics...8077L, ISBN 978-5-02-033964-4, arXiv:physics/0408077