Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација.
Један од њених већих успеха у појединачној конкуренцији је освајање бронзане медаље на Олимпијским играма 2004. у Атини. У том мечу је победила тада 3. тенисерку планете Анастасију Мискину, са 6-3, 6-4 по сетовима.
Године 2005. Моликова је оболела од инфекције ува, због које је морала да се повуче и пропусти целу тениску сезону 2006. Упркос томе, очекивало се да ће наступити за Аустралију у Купу федерација, али ипак је и то пропустила, а уместо ње се такмичила Кејси Делаква.
Године 2007. Моликова је добила специјалну позивницу од организатора Отвореног првенства Аустралије да наступи на том турниру. То је значило њен повратак у професионални тенис. Пре тога се такмичила у Хопман купу у Перту. На Отвореном првенству Аустралије је поражена у трећем колу од ШвајцаркињеПати Шнидер. Захваљујући својим резултатима на овом турниру, Молик се пробила у првих сто тенисерки света. Такмичила се на Отвореном првенству Француске. У појединачној конкуренцији је изгубила већ у 1. колу, али је заједно са Маром Сантанђело освојила турнир у конкуренцији женских парова.
Сезону 2008. започела је играњем у Хопман купу, где је поразила Луција Шафаржову, али је затим изгубила од Серене Вилијамс и Сање Мирзе. На Отвореном првенству Аустралије поразила је Шафаржову у првом колу, али је изгубила у другом од Никол Ваидишове, 2–6 3–6.
Наставак сезоне био је веома неповољан за Моликову. Од јануара, није победила ни у једном мечу. Ипак, имала је успеха у паровима, а један од тих успеха је победа на турниру у Сиднеју са Маром Сантанђело над првим паром планете, Каром Блек и Лизел Хјубер. Али, нису освојиле тај турнир. На Отвореном првенству Француске и Вимблдону 2008. су изгубиле већ у првом колу.
