Станковић је рођен 22. јуна1971. у Осијеку, од оца Мирољуба и мајке Слађане. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у Новом Саду. Образовање је наставио у Атини где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу византијске уметности (иконе, фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа).
Године 1997. у Грчкој бива рукоположен у чин јеромонаха од стране Грчке старокалендарске цркве којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових свештенослужитеља. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали.
Поред манастира Утешитељево најчешће место његовог боравка је манастира Нови Стјеник на Кучају чије је он оснивач и духовник. Епископска резиденција у манастиру Нови Стјеник је молчаница на стени подно Микуљског камена посвећена светом Јовану Богослову .[2]
Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“[3], у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.[4]
На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ. У састав Архијерејског Савета СИПЦ улази још и епископ Нектарије Шумадијски (Иванковић).