Азијски лавови некада су насељавали простор од Медитерана до североисточних делова Индијског потконтинента, али због интезивног лова, загађења воде, и нестајања природног плена драстично је смањено њихово станиште.
Историјски гледано, азијски лавови су класификовани у три подврсте - бенгалске, арапске и персијске лавове. Азијски лавови су мањи и лакши од својих афричких рођака, али су подједнако агресивани. Разликују се и по величини гриве која је код азијских лавова мања.[4]
Распрострањеност и станиште
У дивљини, насељава само Гирску шуму у индијској држави Гуџарат, где је 1965. успостављено уточиште за азијске лавове површине 1.412,1 km². Након 1965. успостављен је и „Национални парк Гирска шума” површине 258,71 km², у коме је забрањено присуство људи. Док је у уточишту за азијске лавове само номадском племену Малдари дозвољено да напаса своја стада.[5]
Ова подврста се сматра угроженом.[6]Популација азијског лава има тренд раста, судећи по доступним подацима, око 411 лавова је живело у Гирској шуми по подацима од априла 2011. Већ је маја 2015. тај број нарастао на 523 јединке, 109 одрасла мужјака, 201 одраслих женки и 213 младунаца.[7][8][9] Према најновијим подацима од августа 2017, популација азијског лава је достигла број од 650.[10][11]
^Jhala, Y. V., Qureshi, Q., Sinha, P. R. (Eds.) (2011). Status of tigers, co-predators and prey in India, 2010. National Tiger Conservation Authority, Govt. of India, New Delhi, and Wildlife Institute of India, Dehradun. TR 2011/003 pp-302
^Pandit, M. W.; Shivaji, S.; Singh, L. (2007). "You Deserve, We Conserve: A Biotechnological Approach to Wildlife Conservation."
^Venkataraman, M. (2016). „Wildlife and human impacts in the Gir landscape”. Ур.: Agrawal, P.K; Verghese, A.; Krishna, S.R.; Subaharan, K. Human Animal Conflict in Agro-Pastoral Context: Issues & Policies. New Delhi: Indian Council of Agricultural Research. стр. 32−40.CS1 одржавање: Употреба параметра уредници (веза)
^Singh, H. S. (2017). „Dispersion of the Asiatic lion Panthera leo persica and its survival in human-dominated landscape outside the Gir forest, Gujarat, India”. Current Science. 112 (5): 933—940.
^Singh, A. P. (2017). „The Asiatic Lion (Panthera leo persica): 50 Years Journey for Conservation of an Endangered Carnivore and its Habitat in GIR Protected Area, Gujarat, India”. Indian Forester. 143 (10): 993—1003.
Pocock, R. I. (1939). „Panthera leo”. The Fauna of British India, including Ceylon and Burma. Mammalia. – Volume 1. London: Taylor and Francis Ltd. стр. 212—222.