Калхун је елоквентно говорио о свим питањима његовог времена, али је често мењао ставове. Калхун је започео своју политичку каријеру као националиста, модернизатор и борац за јаку националну владу и протекционизам. Након 1840. је променио ставове и залагао се за права савезних држава, ограничену владу, нулификацију (право држава да пониште савезне законе које сматрају неуставним) и слободну трговину. Остао је најбоље упамћен по својој жучној и оригиналној одбрани робовласништва као нечег позитивног, по увођењу теорије права мањина у демократији, и по усмеравању Југа у правцу сецесије.
Калхун је био привржен принципу слободе (мада не за робове) и противник корупције. Изградио је себи репутацију као теоретичар политике тако што је редефинисао републиканизам тако да укључује одобравање робовласништва и права мањина – у контексту јужњачке беле мањине. Како би заштитио права мањине од владавине већине, залагао се за „конкурентну већину“, по којој би мањина понекад могла да блокира проблематичне предлоге. Калхунова одбрана робовласништва више није од значаја, али његов концепт конкурентне већине, где мањина има право да се успротиви, или чак да постави вето на непријатељске законе који су усмерени против ње је инкорпориран у амерички систем вредности.[1] Калхун је тврдио да су јужњачки белци, бројчано надјачани у Сједињеним Државама гласачима насељенијих северњачких држава једна таква „мањина“ која заслужује посебну законску заштиту.
Калхун је био на многим значајним политичким позицијама: служио је у Представничком дому, Сенату, и био је потпредседник, као и секретар рата и државни секретар. Обично је подржавао Демократску странку, али је кокетирао и са Виговцима, и разматрао је да се кандидује за председника на изборима 1824. и 1844. Као „ратни јастреб“ је у Конгресу агитовао за Рат 1812. против Британаца. Као ратни секретар за време председника Џејмса Монроа је реорганизовао и модернизовао Министарство рата.
Калхун је умро 11 година пре почетка Грађанског рата у Сједињеним Државама, али је представљао инспирацију сецесионистима. Његова реторичка одбрана робовласништва је делом одговорна за ескалирање јужњачких претња сецесионизмом услед јачајућег аболиционистичког става на Северу.
Crallé, R.K., ур. (1888). „Report Prepared for the Committee on Federal Relations of the Legislature of South Carolina, at its Session in November, 1831”. The Works of John C. Calhoun. VI. D. Appleton.
Jewett, James C. (1908). „The United States Congress of 1817 and Some of its Celebrities”. The William and Mary Quarterly. 17 (2): 139—145. ISSN0043-5597. JSTOR1916057. doi:10.2307/1916057.
Remini, Robert V. (1981). Andrew Jackson and the Course of American Freedom, 1822–1832. New York: Harper & Row Publishers, Inc. ISBN978-0-8018-5913-7.
Remini, Robert V. (1984). Andrew Jackson and the Course of American Democracy, 1833–1845. New York: Harper & Row Publishers, Inc. ISBN978-0-8018-5913-7.
Calhoun, John C. (2003). Wilson, Clyde N., ур. The Papers of John C. Calhoun, vol. 27. Columbia: University of South Carolina Press.
Calhoun, John C. (2003). Cheek, Lee H., ур. John C. Calhoun: Selected Writings and Speeches. Washington, D.C.: Regnery Publishing. ISBN0-89526-179-0.
Boucher, Chauncey S.; Brooks, Robert P., ур. (1931). „Correspondence Addressed to John C. Calhoun, 1837–1849”. Annual Report of the American Historical Association, 1929.
Current, Richard N. (1966). John C. Calhoun. New York: Simon & Schuster.
Fitzgerald, Michael S. (1996). „Rejecting Calhoun's Expansible Army Plan: the Army Reduction Act of 1821”. War in History. 3 (2): 161—185. S2CID111159741. doi:10.1177/096834459600300202.
Grove, John G. (2014). „Binding the Republic Together: The Early Political Thought of John C. Calhoun”. South Carolina Historical Magazine. 115 (2): 100—121.
Gutzman, Kevin (2002). „Paul to Jeremiah: Calhoun's Abandonment of Nationalism”. The Journal of Libertarian Studies. 16 (3): 33.
Jarvis, Douglas Edward (2013). „The Southern Conservative Thought of John C. Calhoun and the Cultural Foundations of the Canadian Identity”. American Review of Canadian Studies. 43 (3): 297—314. S2CID144819256. doi:10.1080/02722011.2013.819584.
Rayback, Joseph G. (1948). „The Presidential Ambitions of John C. Calhoun, 1844–1848”. Journal of Southern History. XIV (3): 331—356. JSTOR2197879. doi:10.2307/2197879.
Read, James H. (2009). Majority rule versus consensus: the political thought of John C. Calhoun. Lawrence, KS: University Press of Kansas.
Smith, Henry Augustus Middleton (1911). „Calhoun, John Caldwell”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 1—3.
Vajda, Zoltán (2001). „John C. Calhoun's Republicanism Revisited”. Rhetoric & Public Affairs. 4 (3): 433—457. S2CID143563365. doi:10.1353/rap.2001.0056.
Vajda, Zoltán (2013). „Complicated Sympathies: John C. Calhoun's Sentimental Union and the South”. South Carolina Historical Magazine. 114 (3): 210—230. JSTOR23645453.