Џајв је међународно признат назив за све његове претке, и заправо спој свих њих: 30-их година – Линди хоп, Блуз, Свинг; 40-их Буги-Вуги, Бибоп и 50-их Рокенрол. Ове плесове, који су тада били популарни у САД, амерички војници су пренели у Европу, тачније у Енглеску током Другог светског рата. Ови плесови су врло брзо доживели славу, јер је њихова музика таква да покреће и позива на плес и старе и младе. После рата је Буги узео примат у музици.
О Џајву
Марта 1926. године, Савојска дворана отворила је своја врата у Њујорку. Та дворана је постигла моменталан успех са својим великим плесним подијумом. Ноћно плесање привукло је знатан број плесача у области Њујорка. Подстакнута присуством добрих плесача и сјајне музике, музика у Савоју је углавном била свингинг Џез (енгл.Swinging Jazz).
Једне вечери 1927. локални плесни ентузијаста звани „кратки Џорџ“, посматрао је неке парове како играју. Када га је новинар питао који плес они то плешу, случајно се догодило да су се до њега нашле новине са чланком названим (енгл.Lindy Hops the Atlantic), и он је само одговорио линди хоп.[11][12] Управо се тај плес сматра за једног од предака џајва.
За свираче свинг музике 1930-их и 1940-их, „џајв” је био израз који је означавао шашаво или глупо причање.[13]
Амерички војници донели су линди хоп/џитербаг[14][15][16] у Европу око 1940. године, где је овај плес брзо пронашао следбенике међу младима. У Сједињеним Државама, „свинг” је постала најчешћа реч за плес, а термин „џајв” је усвојен у Великој Британији. Варијације у техници довеле су до стилова као што су буги-вуги и свинг-буги, при чему се „џајв” постепено појављује као генерички термин у Великој Британији.[17]
Енглески учитељи су уобличили овај елегантан, али и даље живахан плес – џајв. Уз мало спорију музику, 1968. године је задобио своје место међу латино америчким плесовима, и значајно променио имиџ плеса, чинећи га узбудљивијим и безбрижнијим.
Музика: брза, покретна, темпераментна, безбрижна, освајајућа, пуна животне енергије, весела, младалачка. Такт: 4/4. Као такмичарски плес игра се последњи, односно пети плес у латино америчким плесовима. Веома је атрактиван као такмичарски плес, али и физички и технички захтеван да се научи. Као друштвени плес се учи у школама и игра на плесним вечерима, али је изглед и карактер тог плеса доста далеко од оног како га играју врхунски спортски плесачи. Код учења је најважније савладати добро основни корак, како би се Џајв играо без промене висине, односно без „скакутања”.
Kealinohomoku, Joann (1970). Copeland, Roger; Cohen, Marshall, ур. An Anthropologist Looks at Ballet as a Form of Ethnic Dance(PDF). What is Dance? Readings in Theory and Criticism (1983 изд.). New York: Oxford University Press. Архивирано из оригинала(PDF) 04. 01. 2011. г.
Abra, Allison. "Going to the palais: a social and cultural history of dancing and dance halls in Britain, 1918–1960." Contemporary British History (Sep 2016) 30#3 pp. 432–433.
Blogg, Martin (2011). Dance and the Christian Faith: A Form of Knowing. The Lutterworth Press. ISBN9780718892494.
Batchelor, Christian, This Thing Called Swing. Christian Batchelor Books, 1997, ISBN0-9530631-0-0
DeFrantz, Thomas. Dancing Many Drums: Excavations in African American Dance. Wisconsin: University of Wisconsin Press, 2001.
Emery, Lynne Fauley. Black Dance in the United States from 1619 to 1970. California: National Press Books, 1972.
Friedland, LeeEllen. "Social Commentary in African-American Movement Performance." In Brenda Farnell (ed.), Human Action Signs in Cultural Context: The Visible and the Invisible in Movement and Dance. London: Scarecrow Press, 1995. 136 – 57.
Giordano, Ralph G. Social Dancing in America: A History and Reference, Volume 2, Lindy Hop to Hip Hop, 1901–2000. Greenwood, 2006. ISBN9780313333521
Gottschild, Brenda Dixon. Digging the Africanist Presence in American Performance. Connecticut and London: Greenwood Press, 1996.
Hancock, Black Hawk. American Allegory: Lindy Hop and the Racial Imagination. Chicago: University of Chicago Press, 2013.
Hazzard-Gordon, Katrina. Jookin': The Rise of Social Dance Formations in African-American Culture. Philadelphia: Temple University Press, 1990.
Jackson, Jonathan David. "Improvisation in African-American Vernacular Dancing." Dance Research Journal 33.2 (2001/2002): 40 – 53.
Malone, Jacqui. Steppin' on the Blues: The Visible Rhythms of African American Dance. Urbana and Chicago: University of Illinois Press, 1996.
Stevens, Erin and Tamara. Swing Dancing. The American Dance Floor Series, Greenwood, 2011, ISBN9780313375170
Szwed, John F., and Morton Marks. "The Afro-American Transformation of European Set Dances and Dance Suites." Dance Research Journal 20.1 (1988): 29 – 36.
Spring, Howard. "Swing and the Lindy Hop: Dance, Venue, Media, and Tradition". American Music, Vol. 15, No. 2 (Summer 1997), pp. 183–207.
Thomas, Amy. Infinity Dance: The Move That Never Ends. California: National Press Books, 2006.
„The Jitterbug”. Приступљено 7. 10. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Christine Zona, Chris George (2008). Gotta Ballroom. United States: Human Kinetics, Inc. стр. 13—214. ISBN9780736059077. Приступљено 6. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
The Beautiful Times (мај 2011). „Swing dance”. The Beautiful Times. wordpress. Приступљено 6. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)