Јегарски пашалук

Јегарски пашалук Eyālet-i Egīr
1596.—1687.
Јегарски пашалук 1683. године
Главни град	Јегар
Регија	Средња Европа
Земља	Османско царство
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	Пашалук
Историја
• Успостављено	1596.
• Укинуто	1687.
Претходник Следбеник Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија) Будимски пашалук (Османско царство) Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија) Војна крајина (Хабзбуршка монархија)

Јегарски пашалук, односно Јегарски ејалет (осм. тур. ایالت اگی / Eyālet-i Egīr) био је једна од административних јединица Османског царства. Формиран је 1596. године, а постојао је до краја 17. века. Укључивао је делове данашњих дражава Мађарске, Србије и Словачке. Седиште пашалука је био град Јегар (Егер).^[1][2]

Назив пашалука

Мапа на којој се види јужни део Јегарског пашалука, средина 17. века

Пашалук је добио име по административном седишту Јегру (Егеру).

• Име пашалука на старотурском језику је било (Eyâlet-i Egir)
• На данашњем турском језику (Eğri Eyaleti)
• На мађарском језику (Egri vilajet)

Административна подела

Пашалук је укључивао следеће санџаке:

• Санџак Сегедин (Segedin)
• Санџак Солнок (Sonluk)
• Санџак Сечењ (Seçen)
• Санџак Хатван (Hatvan)
• Санџак Керман (Kerman)
• Санџак Ноград (Nograd)
• Санџак Филек (Filek)

Демографија

Становништво овог пашалука се састојало од Мађара и Словака (који су живели претежно на северу пашалука), затим Срба (који су живели претежно на југу пашалука), муслимана који су били различитог етничког порекла, Рома и осталих мањих етничких група.

Види још

• Будимски пашалук
• Варадински пашалук
• Темишварски пашалук
• Кањишки пашалук
• Историја Србије у Османском царству
• Мађарска под Османлијском управом

Референце

1. Ивић 1929.
2. Зиројевић 1970, стр. 11-26.

Литература

• Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380. 
• Ђурђев, Бранислав; Зиројевић, Олга (1988). „Опширни дефтер Сегединског санџака”. Мешовита грађа (Miscellanea). 17-18: 7—79. 
• Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска. 
• Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114. 
• Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424. 
• Тричковић, Радмила. „Јунаци дугог рата”. Старина Новак и његово доба. Београд: САНУ. стр. 41—64. 
• Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193. 

Спољашње везе

• Мапа