PROFILBARU.COM

Јан Прајзлер
Јан Прајзлер
	Аутопортрет
Лични подаци
Датум рођења	17. фебруар 1872.
Место рођења	Поповице, Аустроугарска
Датум смрти	27. април 1918. (46 год.)
Место смрти	Праг, Аустроугарска

Јан Прајзлер (* 17. фебруара 1872. Кралув Двур, код Бероуна -† 27. априла 1918. Праг) био је чешки сликар и универзитетски професор.

Биографија

Родио се у породици радника на жељезари у Кралувом Двуру и основну школу је завршио у Карловој Хути код Поповица и већ ту је привлачио пажњу својим цртежима. Уз помоћ директора школе и железар године 1887. уписао је студије на Високој уметничко индустријској школи у Прагу коју је водио Франтишек Женишек и на којој је касније сам подучавао. У време студија повезао се са уметничком групом „Манес“.

Путовао је по Италији и на повратку кроз Беч сусрео се саОгистом Роденом. Године 1906, на изложби Едвард Мунка у Паризу, упознао се са Полом Гогеном и његовим делом.

Породица и завршетак живота

Године 1914. оженио се са Боженом Паласовом са којом је стекао двоје деце. Умро је у Прагу1918, а сахрањен је у породичној гробници у Краловом Двору.

Дело

На прелому века се од уметности очекивало откривање тамних дубина унутрашњости и у његовом делу оживљавају тежње из прича, меланхолична расположења, еротичне жалости и судбинске трауме. Инспирисан је стиховима чешких писаца из тога времена. Преислерово сликарско дело је монотематско и састоји се из мотива о покушењима и завођењима.

Прво је стварао у духу неоромантизма а касније се приклонио алегоријском схватању симболизма и одбијао је академско понављање форми историјских стилова. Кратко је покушавао и са сецесијском стилизацијом. Његова површинска декорација и стилизација су се хармонијски примењивали у украсима сецесијске архитектуре.

1902. године примењује чисте тонове боје у комплемантарним контрастима и поједностављује композицију и одвраћа се од литерарних значаја и осећа потребу за деловањем чистим сликарским средствима. 1908. године се дружио са члановима гропе „Осме“ и нарочито са Бохумилом Кубиштом.

Од 1909. године је престао да излаже и дела из последњег доба требало је да буду поезија која се изражава сликарским средствима са уравнотеженом композицијом, поједностављеном формом и интензитетом боје.