Ђорђе Вукмировић |
---|
|
Датум рођења | (1954-11-08)8. новембар 1954. |
---|
Место рођења | Госпић, ФНР Југославија |
---|
Датум смрти | 15. март 2024.(2024-03-15) (69 год.) |
---|
Место смрти | Нови Сад, Србија |
---|
Народност | Србин |
---|
Занимање | Новинар и публициста |
---|
Ђорђе Вумкировић (Госпић, 8. новембар 1954 — Нови Сад, 15. март 2024) био је истакнути српски новинар и публициста.
Биографија
Рођен 8. новембра 1954. године у Госпићу, Хрватска, Ђорђе Вукмировић посветио је свој живот новинарству, остављајући неизбрисив траг у овој професији.
Пут Ђорђа Вукмировића протезао се кроз четири деценије писања, током којих је обављао различите функције у више медијских кућа широм Србије. Од својих почетака као новинар “Гласа комуне” у Апатину до времена када је био шеф дописништва за Танјуг у Новом Саду. Kаријера Вукмировића била је обележена непоколебљивом посвећеношћу овом занату.
Током свог каријерног пута, Вукмировић је радио као дописник дневних листова Дневник и Вечерње новости, покривајући различите теме. Његово новинарско деловање није се ограничило само на штампане медије, јер је такође крочио у телевизију, радећи као заменик главног и одговорног уредника ТВ Мост у Новом Саду. Од 2016. године обављао је функцију помоћника покрајинског секретара за јавно информисање.
Поред новинарског доприноса, Вукмировић је такође био плодан аутор и публициста, са више објављених дела у својој биографији. Његове књиге, укључујући “Седамдесет година фудбала у Апатину”, „Панонски бомбардери“ и “Златне године – историја бокса у Апатину”, стоје као докази његове страсти према писању и очувању спортске баштине Апатина, места у којем је започео свој новинарски пут.
Током каријере, Вукмировић је примио бројна признања и награде за изузетан допринос новинарству. Од престижне награде “Слободна Војводина” до Специјалне повеље Удружења новинара Србије, професионални успеси Ђорђа Вукмировића увек су били признати од стране његових колега, а његово наслеђе остаће као инспирација за будуће генерације новинара и највише стандарде професије.
Иза себе је оставио супргу Слађанку, сина Срђана, ћерку Тамару и троје унучади.[1]
Преминуо је 15. марта 2024. године у Новом Саду.[2][3][4][5][6][7][8]
Награде
Професионални новинарски рад
Публицистички рад
Фељтонистички рад:
Извори