Ђерђ Фишта

Ђерђ Фишта
Ђерђ Фишта
Датум рођења(1871-10-23)23. октобар 1871.
Место рођењаФишта,  Османско царство, данас Албанија
Датум смрти30. децембар 1940.(1940-12-30) (69 год.)
Место смртиСкадар,  Краљевина Албанија

Ђерђ Фишта (alb. Gjergj Fishta; 23. октобар 1871, Задрима, Фишта, Османско царство – 30. децембар 1940, Скадар, Краљевина Албанија) био је албански песник, преводилац и католички свештеник, члан монашког реда фрањеваца. Књижевни допринос Ђерђа је допринео развоју албанског језика. Био је највећа и најважнија особа у албанској књижевности у првој половини 20. века. Хвалило га се и славило као "националног песника Албаније" и "албанског Хомера".

Биографија

Био је први[1] албански кандидат за Нобелову награду.[2][3]

Родио се 1871. у области Задрима у селу Фишта (некада православном) близу села Трошани, у Љешком крају у северној Албанији. Крстио га је фрањевачки мисионар и песник Леонардо де Мартино (1830—1923). Млади Фишта је похађао фрањевачке школе у Трошану и Скадру. На њега су као дете утицали де Мартино и босански Хрват, мисионар и књижевник, Ловро Михачевић. Михачевић је потицао љубав за књижевност и његов материњи језик код младог надареног Фиште. 1886. су кад је напунио 15 година, фрањевци из реда Мале браће послали га у Босну, где су одлазили бројни млади Албанци који су се одлучили за свештенство. Школовао се у фрањевачким установама у Краљевој Сутјесци, Ливну и Крешеву. Тамо је студирао теологију, филозофију и језике, латински, италијански и хрватски, ради припремања за његову будућу и књижевничку каријеру. Док је био у Босни, био је у контакту с писцима из редова Хрвата из БиХ Гргом Мартићем (1822—1905) и Силвијом Страхимиром Крањчевићем (1865—1908) с којима се спријатељио и који су побудили књижевничку црту у њему. После су на његов рад утицала дела Андрије Качића Миошића и Ивана Мажуранића.

Председавао је комисијом Манастирског конгреса која је одредила албанску абецеду. 1921. је постао потпредседник албанског парламента.

Довршио је и објавио 1937. године албански национални еп Горска гусла. Еп је на гегијском наречју албанског језика. Садржи 30 певања с преко 17.000 стихова. Многи га научници називају албанском Илијадом.[4][1]

Доласком комуниста на власт у Албанији новембра 1944. године пао је у заборав, због тога што су његови радови проглашени за анти-Словенску пропаганду[5].

Извори

  1. ^ а б „Gjergj Fishta: Gjuha shqype” (на језику: албанском). kosova.albemigrant.com. 5. 5. 2010. Архивирано из оригинала 19. 8. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  2. ^ KORÇA, Mërgim (26. 12. 2010). „At Gjergj Fishta, A ishte vërtet fashist, siç e akuzonte diktatura” (на језику: албанском). Gazeta Shqiptare Online. Приступљено 31. 1. 2011. [мртва веза]
  3. ^ Loloçi, Çerçiz. „Tereza, Murati dhe Ismail Kadare” (на језику: албанском: Kandidat për cmimin Nobel ka qenë njëherë edhe Gjergj Fishta, një klerik poliedrik, që pati edhe një mbështetje të fuqishme nga Vatikani, por nuk arriti ta fitonte. (на српском: Ђурђ Фишта, полихедрични клерик, једном је био кандидатом за Нобелову награду, није ју могао добити и иако га је Ватикан снажно подупирао.). cercizloloci.4t.com. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. 
  4. ^ Elsie, Robert (2005). Albanian Literature: A Short History. I.B.Tauris. стр. 236. ISBN 978-1-84511-031-4. Приступљено 29. 5. 2012. 
  5. ^ Elsie, Robert. „Gjergj Fishta, The Voice of The Albanian Nation”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2011. „After the war, ... The official Tirana..., restricted its treatment of Fishta to an absolute minimum...the alleged anti-Slavic sentiments expressed in ‘The highland lute’ which caused the work and its author to be proscribed by the Yugoslav authorities,...‘The highland lute’ as anti-Slavic propaganda...” 

Литература

Спољашње везе

Ђерђ Фишта на Викимедијиној остави.

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!