Описан је као „један од најважнијих авангардних композитора у другој половини двадесетог века“ и „један од најиновативнијих и најутицајнијих међу прогресивним личностима свог времена“.[3]
Након експериментисања са електронском музиком у Келну у Немачкој, његов пробој је дошао са оркестарским делима као што су Atmosphères, за које је користио технику коју је касније назвао микрополифонијом. Након што је написао своју "анти-анти-оперу" Le Grand Macabre, Лигети се за своја каснија дела померио од хроматизма ка полиритму.
Јавности је најпознатији по коришћењу његове музике у филмским звучним записима. Иако није директно компоновао ниједну филмску музику, одломци комада које је компоновао су узети и прилагођени за филмску употребу. Дизајн звука филмова Стенлија Кјубрика, посебно музике из 2001: Одисеја у свемиру, црпео је из Лигетијевог дела.[4]
Bauer, Amy. 2011. Ligeti's Laments: Nostalgia, Exoticism, and the Absolute. Aldershot: Ashagte. ISBN978-1-4094-0041-7.
Bauer, Amy, and Márton Kerékfy, eds. 2017. György Ligeti's Cultural Identities. Routledge, 2017. ISBN978-1-4724-7364-6
Cuciurean, John. 2000. "A Theory of Pitch, Rhythm, and Intertextual Allusion for the Late Music of György Ligeti", Ph.D. dissertation. State University of New York at Buffalo.
Cuciurean, John. 2012. "Aspects of Harmonic Structure, Voice-Leading and Aesthetic Function in György Ligeti's In zart fliessender Bewegung." Contemporary Music Review 31/2–3: 221–238.
Drott, Eric. 2011. "Lines, Masses, Micropolyphony: Ligeti's Kyrie and the 'Crisis of the Figure'". Perspectives of New Music 49, no. 1 (Winter):4–46.
Edwards, Peter. 2016. György Ligeti's Le Grand Macabre: Postmodernism, Musico-Dramatic Form and the Grotesque. Abingdon and New York: Routledge. ISBN978-1-4724-5698-4
Floros, Constantin. 2014. György Ligeti: Beyond Avant-Garde and Postmodernism, translated by Ernest Bernhardt-Kabisch. Frankfurt-am-Main: Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenschaften. ISBN978-3-631-65499-6
Levy, Benjamin R. 2017. Metamorphosis in Music: The Compositions of György Ligeti in the 1950s and 1960s. Oxford University Press. ISBN978-0-19-938199-9
Lobanova. Marina. 2002. György Ligeti: Style, Ideas, Poetics. Studia Slavica Musicologica 29. Berlin: Verlag Ernst Kuhn. ISBN978-3-928864-90-9.
Petersen, Peter, and Albrecht Schneider. 2003. "György Ligetis Zehn Stücke für Bläserquintett (1968)." Musiktheorie 18, no. 3:195–222.