Kaningam je bio glavni govornik u prve tri instance serija WikiSym konferencija o istraživanju i praksi vikija, a takođe i na Vikimedijinom razvojnom samitu 2017.[1]
Od decembra 2003. do oktobra 2005, Kaningam je radio za Majkrosoft u grupi „Obrasci & prakse”. Od oktobra 2005. do maja 2007. godine, on je bio direktor razvoja delotvorne zajednice u Eklips fondacije. U maju 2009. godine pridružio se kompaniji AboutUs kao njihov glavni tehnološki direktor.[6][7] Dana 24. marta 2011, The Oregonian je izvestio da je Kaningam tiho napustio AboutUs da bi se pridružio firm CitizenGlobal sa sedištem u Venis biču, startupu koji radi na video sadržajima baziranim na inputu javnosti, kao njihov glavni tehnološki direktor i kokreacioni rukovodilac.[8] On je ostao na poziciji „savetnika” preduzeća AboutUs.[9][10] Kaningam je napustio CitizenGlobal i sada je programer u Nju Reliku.[11]
Ideje i izumi
Kaningam je poznat po nekoliko široko rasprostranjenih ideja koje je stvorio i razvijao. Najpoznatije među njima su viki i mnoge ideje iz oblasti softverskih dizajnerskih uzoraka, koje je učinila popularnim Grupa četvorice (GoF). Vlasnik je kompanije Kaningam & Kaningam Inc., konsultantske organizacije koja se specijalizovala za objektno orijentisano programiranje. On je takođe stvorio veb lokaciju (i softver) WikiWikiWeb, prvi viki na internetu.
Na pitanje u intervjuu za agenciju internetnews.com 2006. godine, da li namerava da patentira viki koncept, objasnio je da misli da ideja „jednostavno zvuči kao nešto za šta niko ne bi želeo da plati”.[12]
Kaningam je zainteresovan za praćenje broja i lokacije uređivanja viki stranica kao sociološkog eksperimenta, kao i razmatranja degradacije viki stranice kao dela njenog procesa do stabilnosti. „Postoje oni koji daju i oni koji uzimaju. To možete videti čitajući šta pišu.”[13]
Godine 2011, Kaningam je stvorio Najmanju federativnu Viki, alat za viki federaciju, koji primenjuje aspekte razvoja softvera, kao što je forkiranje na viki stranice. On je potpisao Manifest za agilni softverski razvoj.[14]
Kaningamu je pripisana ideja: „Najbolji način da se dobije tačan odgovor na Internetu nije postavljanje pitanja, već postavljanje pogrešnog odgovora.“[15] Ovo se odnosi na zapažanje da ljudi brže ispravljaju pogrešan odgovor nego što odgovoriju na pitanje. Prema Stivenu Makgidiju, Kaningam ga je o tome iz hira savetovao ranih 1980-ih, a Makgidi je ovo nazvao Kaningamovim zakonom.[16] Iako se prvobitno odnosio na interakcije na Usenetu, zakon je korišćen da opiše kako funkcionišu druge onlajn zajednice, kao što je Vikipedija.[17] Sam Kaningam poriče vlasništvo nad zakonom, nazivajući ga „pogrešnim citatom koji se pobija propagiranjem putem interneta“.[18]
^McGeady, Steven (28. 5. 2010). „Cunningham's Law”. Schott's Vocab. New York Times. Comment No. 119. Приступљено 30. 8. 2012. „n.b. named after Ward Cunningham, a colleague of mine at Tektronix. This was his advice to me in the early 1980s with reference to what was later dubbed USENET, but since generalized to the Web and the Internet as a whole. Ward is now famous as the inventor of the Wiki. Ironically, Wikipedia is now perhaps the most widely-known proof of Cunningham's Law.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)