Vojadžer 2

Test letelica Vojdžera

Vojadžer 2 je svemirska sonda lansirana 1977. godine. Identična je sondi Vojadžer 1 i obe su bile deo programa Vojadžer.^[1]

Istraživanja

Jupiter

Najbliži prelet Jupitera dogodio se 9. jula 1979. Vojadžer je otkrio nekoliko prstena oko Jupitera.

Saturn

Najbliži prilaz Saturnu dogodio se 25. avgusta 1981.

Dok je bio iza Saturna (gledano sa Zemlje), Vojadžer 2 je ispitao Saturnovu gornju atmosferu sa svojim radarom da izmeri temperaturu i profil gustoće. Vojadžer 2 je otkrio da na najvišim nivoima (7 kPa) Saturnova temperatura je bila 70 kelvina, dok je na najdubljim izmerenim nivoima (120 kPa) temperatura se popela na 143 kelvina. Severni pol je, prema merenjima, bio 10 Kelvina hladniji iako to može biti rezultat sezonskih promena.

Nakon preleta Saturna, platforma s kamerom na Vojadžeru 2 se zakočila ugrožavajući nastavak misije prema Uranu i Neptunu. Srećom, posada na zemlji je uspjela ispraviti problem i poslala sondu prema Uranu.

Uran

Vojadžer 2 je otkrio 10 pre nepoznatih Uranovih meseca, proučio planetovu jedinstvenu atmosferu (izazvanu njegovim osnim pomakom od 97,77°) i proučio je Uranove prstenove.

Neptun

Budući da je ovo bila zadnja velika planeta koju je Vojadžer mogao posetiti. Odlučeno je da će Vojadžer napraviti bliski prilaz mesecu Tritonu, bez obzira na posledice za putanju, koje je i Vojadžer 1 osetio preletom Saturnovog meseca Titana. To je bila mudra odluka jer se pokazalo da Triton ima fascinantnu površinu. Sonda je takođe otkrila Veliku tamnu tačku, koja je od tada nestala prema Hablovom teleskopu. Prvo se mislilo da je to veliki oblak, ali je kasnije zaključeno da je to rupa u oblacima.

Izlaz iz Sunčevog sistema

Budući da mu je planetarna misija gotova, Vojadžer 2 se sada opisuje kao sonda na međuprostornoj misiji, koju NASA koristi da sazna kakav je Sunčev sistem izvan heliosfere. Vojadžer 2, nasuprot Vojadžeru 1 (za kojeg se smatra je je prošao izlazni šok) još nije izašao iz Heliosfere.

Prema podacima iz marta 2013. Vojadžer 2 je na udaljenosti od 101,1 AJ od sunca i izlazi iz sunčevog sistema brzinom od 3,3 AJ godišnje (oko 15,5 km/s).

Od Vojadžera 2 se očekuje da će nastaviti slati podatke negdje do 2030-ih.

Reference

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 70. ISBN 86-331-2112-3. 

Spoljašnje veze