UCI ворлд тур 2021, такмичење је у друмском бициклизму, које се састоји од 33 ворлд тур трке.[1] Такмичење је почело 21. фебруара, са трком УАЕ Тур, а завршава се 19. октобра са трком Тур оф Гуангси.[1]
У сезони 2021. учествује 19 ворлд тур тимова,[5] са, до 32 возача. UCI ворлд тимови могу да имају највише 30 возача, 28 професионалних и два возача који тек почињу професионалну каријеру.[6] Због пандемије ковида 19, UCI је проширио дозвољени број возача за 2021. на 32, за 2022. на 31, док се од 2023. дозвољени број возача враће на 30.[6] Сви ворлд тур тимови имају аутоматску позивницу за све ворлд тур трке и обавезни су да их возе.[7] По правилу из 2019. најбољи про тур тим у рангирању, има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне;[8] најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова.[9][10] Другопласирани из про тура 2020. — Аркеа—самсик, такође има аутоматску позивницу за класике,[11] док организатори трка понаособ одлучују о вајлд кард позивницама. На гранд тур тркама, било је дозвољено учешће 22 тима, али је због пандемије UCI дозволио проширење на 23 тима за сезону 2021.[12]
Од 2018. број возача у тимовима на гранд тур тркама је смањен са девет на осам, док је број возача у тимовима на свим осталим тркама смањен са осам на седам.[13]
У односу на претходну сезону, Астана је промијенила име у Астана премијер тех, након што је канадска компанија — Премијер тех, постала спонзор.[14] То је био први пут да је нека страна компанија постала спонзор тима, након што су током година спонзори били компаније из Казахстана, које су углавном биле повезане са владом.[15] АГ2Р ла мондијал је промијенио име у АГ2Р ситроен, након што је компанија Ситроен постала главни спонзор тима.[16] Бахреин—макларен је промијенио име у Бахреин—викторијус,[17] након што се Макларен повукао из бициклизма на крају 2020.[18] Тим Мичелтон—скот промијенио је име у Бајк ексчејнџ, након што је онлајн продавница бициклистичке опреме постала главни спонзор тима.[19] Тим Санвеб промијенио је име у ДСМ, након што је компанија која заступа здраву исхрану — ДСМ, замијенила Санвеб као главни спонзор.[20] ЕФ про сајклинг промијенио је име у ЕФ едукејшен—нипо, након што је јапанска компанија за изградњу и асфалт — Нипо, постала главни спонзор тима.[21] НТТ про сајклинг је промијенио име у Кубека асос. Јапанска телекомуникациона компанија — НТТ, објавила је да се повлачи из бициклизма на крају 2020, након што је била спонзор тима шест година, због чега је тим био близу гашења,[22] али је швајцарска компанија одјеће — Асос, постала нови главни спонзор.[23] Тим ЦЦЦ, који је настао 2019. након што се пољски про тур тим ЦЦЦ спојио са ворлд тур тимом БМЦ,[24] остао је без спонзора на крају 2020, јер се компанија ЦЦЦ повукла након губитака од 75 милиона евра због пандемије.[25][26] Ворлд тур лиценцу тима је купио белгијски про тур тим Сиркус ванти—гобер, који је тако престао да постоји и спојио се са тимом ЦЦЦ; француски ланац супермаркета — Интермарш, постао је главни спонзор тима, који је промијенио име у Интермарш—ванти—гобер материокс.[27]
Због пандемије ковида 19, отказане су прве двије трке у календару — Тур даун андер и Кадел Еванс грејт океан роад рејс, које су требале да се возе у јануару у Аустралији.[29] Трке су отказане због путовања и због тога што би сви морали да иду у карантин по доласку у Аустралију. Организатори Сантос Тур даун андер трке, организовали су серију трка у разним дисциплинама за домаће возаче, под називом „Бициклистички фестивал Сантоса“.[30]
Тур оф Калифорнија, која је била дио ворлд тура од 2017. није члан календара за 2021. и дио је UCI Америка тура.[31]Лондон—Сари класик, који је дио ворлд тура од 2017.[32] такође је изгубила мјесто у календару, након што је главни спонзор — Прудентијал, отказао спонзорство.[33]
Након отказивања трка у Аустралији — Тур даун андер и Кадел Еванс грејт океан роад рејс, UCI ворлд тур стартовао је 21. фебруара, трком УАЕ Тур, која је имала седам етапа.[34]Тадеј Погачар је освојио трку, 45 секунди испред Адама Јејтса,[35] уз једну етапну побједу.[36]Сем Бенет је једини остварио двије побједе,[37] док су Кејлеб Јуан, Ван дер Пул, Јонас Вингегард и Филипо Гана.[38] Ван дер Пул и његов тим — Алпесин—феникс, морали су да напусте трку на другој етапи због корона вируса.[39] Истог дана када је вожена последња етапа на УАЕ Туру, вожен је Омлоп хет Ниувсблад. Жилијен Алафилип, Грег ван Авермат, Сеп Ванмарке и Том Пидкок били су у бијегу, али их је група достигла и, у групном спринту побиједио је Давиде Балерини, испред Џекија Стјуарта и Ванмаркеа.[40] На трећој трци у сезони — Страде Бјанкеу, на око 25 km до циља, Алафилип је напао, пратили су Метју ван дер Пул, Ваут ван Арт, Михал Гогл, Еган Бернал, Том Пидкок и Погачар.[41] Ван дер Пул је напао на последњем сектору калдрме, на 11 km до циља, пратио је само Алафилип, а затим их је достигао Бернал, док је Погачар радио у групи иза, али нису могли да их достигну.[41] У последњем километру, Ван дер Пул је напао на успону и остварио соло побједу, пет секунди испред Алафилипа, док је Бернал завршио на трећем мјесту, испред Ван Арта.[42] У нападу у последњем километру, Ван дер Пул је достигао убрзање од 1,362 вата, након чега је 15 секунди возио са 1,105 вати, а у остатку успона, који је одвезао за минут и 23 секунде, одржавао је просјек од 556 вати.[43]
На Париз—Ници, Примож Роглич је остварио три етапне побједе, од чега је трећу остварио на претпоследњој, седмој етапи, када је на 25 метара до циља достигао Ђина Медера, који је био у бијегу од почетка етапе.[44] Медер је изјавио да је био на ивици суза када је остао без прве побједе у професионалној каријери.[45] Пред последњу етапу, Роглич је имао предност од 52 секунде испред Максимилијана Шахмана, али је на последњој етапи пао двапут, завршио три минута иза и завршио је на 15 мјесту у генералном пласману. Трку је освојио Шахман, другу годину заредом, 19 секунди испред Александра Власова.[46] На Тирено—Адријатику, на прве три етапе, по побједу су остварили Ван Арт, Алафилип и Ван дер Пул.[47] Циљ четврте етапе био је на успону Прати ди Тиво, Погачар је напао на 5.5 km до циља, што нико није могао да прати и побиједио је шест секунди испред Сајмона Јејтса, који је у финишу смањио заостатак.[48] На петој етапи, Ван дер Пул је напао на 52 km до циља, стекао је три минута предности, након чега је Погачар напао из главне групе, на 17 km до циља. На последњем успону — Кастелфидарду, који је имао секције од 15% нагиба, Погачар је смањио заостатак, али је Ван дер Пула побиједио, десет секунди испред,[49] изјавивши да је ишао до крајњих граница и да је био потпуно празан у последњих неколико километара.[50] На хронометру на последњој, седмој етапи, Ван Арт је побиједио испред [[Стефан Кинг|Стефана Кинга] и Филипа Гане.[51] То је био први да Гана није побиједио на хронометру од јануара 2020, остваривши осам побједа заредом.[52] Трку је освојио Погачар, минут испред Ван Арта, уз освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.[53]
.jpg)
