Transportno inženjerstvo ili transportni inženjering je primena tehnologije i naučnih načela na planiranje, funkcionalni dizajn, rad i upravljanje objektima za bilo koji vid prevoza kako bi se omogućilo sigurno, efikasno, brzo, komforno, prikladno, ekonomično i ekološki kompatibilno kretanje ljudi i robe.
Planski aspekti transportnog inženjerstva odnose se na elemente urbanističkog planiranja i uključuju tehničke odluke o predviđanju i političke faktore. Tehničko predviđanje putovanja putnika obično uključuje model planiranja gradskog prevoza, koji zahteva procenu broja generiranih putovanja (broj namenskih putovanja), raspodelu putovanja (izbor destinacije, kuda putnik putuje), izbor moda (transportnog moda na koji se preduzima) i dodele ruta (ulice ili rute koje se koriste). Sofisticiranije predviđanje može uključivati i druge aspekte odluka putnika, uključujući auto vlasništvo, lanac putovanja (odluka da se pojedinačna putovanja povežu u vidu ture) i izbor stambene ili poslovne lokacije (što je poznate kao predviđanje upotrebe zemljišta). Putovanja putnika su fokus saobraćajnog inženjeringa, jer često predstavljaju vrhunac potražnje u bilo kom prevoznom sistemu.
Pregled opisa opsega različitih odbora ukazuje na to da iako planiranje i projektovanje objekata i dalje predstavljaju jezgro oblasti transportnog inženjeringa, važne su i oblasti kao što su planiranje operacija, logistika, analiza mreže, finansiranje i analiza politike, posebno za one koji rade na autoputevima i gradskom prevozu. Nacionalno veće ispitivača za inženjerstvo i geodetske radove (NCEES) onlajn navodi bezbednosne protokole, zahteve za geometrijski dizajn i sinhronizaciju signala.
Transportni inženjering, pre svega, uključuje planiranje, projektovanje, izgradnju, održavanje i rad transportnih objekata. Obuhvaćeni objekti podržavaju vazdušni saobraćaj, autoputeve, železnice, cevovode, vodeni, pa čak i svemirski prevoz. Dizajnerski aspekti transportnog inženjeringa uključuju dimenzioniranje transportnih objekata (koliko traka ili koliki kapacitet ima objekt), određivanje materijala i debljine koja se koristi u kolovoznom projektovanju geometrije (vertikalno i horizontalno poravnanje) kolovoza (ili staze).
Pre bilo kakvog planiranja inženjer mora izvršiti ono što je poznato kao popis područja ili, ako je prikladno, prethodni postojeći sistem. Ovaj inventar ili baza podataka mora da sadrži informacije o stanovništvu, korišćenju zemljišta, ekonomskoj aktivnosti, transportnim objektima i uslugama, obrascima i obimu putovanja, zakonima i uredbama, regionalnim finansijskim resursima, i vrednostima i očekivanjima zajednice. Ove zalihe pomažu inženjeru da stvori poslovne modele kako bi ispunio tačne prognoze budućih stanja sistema.
Železnički inženjeri se bave dizajnom, konstrukcijom i radom pruga i sistema masovnog prevoza koji koriste fiksni vozni put (kao što je laki šinski sistem ili monoželeznica).[9][10][11][12][13] Tipični zadaci uključuju određivanje horizontalnog i vertikalnog dizajna poravnanja, lokaciju i dizajn stanice i procenu troškova izgradnje. Železnički inženjeri takođe mogu da se bave specijalizovanim poljem otpreme vozova koje je usmereno na kontrolu kretanja vozova.
Železnički inženjeri rade na izgradnji čistije i sigurnije saobraćajne mreže, reinvestirajući i revitalizujući železnički sistem u skladu sa budućim zahtevima. U Sjedinjenim Državama, železnički inženjeri rade sa izabranim zvaničnicima u Vašingtonu na pitanjima železničkog saobraćaja kako bi osigurali da željeznički sistem ispunjava saobraćajne potrebe zemlje.[14]
Reference
^Road Safety Fundamentals. Ithaca, NY: Cornell Local Roads Program. септембар 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Homburger, Kell and Perkins, Fundamentals of Traffic Engineering, 13th Edition, Institute of Transportation Studies, University of California (Berkeley [1]), 1992.
^Das, Shantanu and Levinson, D. (2004) A Queuing and Statistical Analysis of Freeway Bottleneck Formation. ASCE Journal of Transportation Engineering Vol. 130, No. 6, November/December 2004, pp. 787–795
^Joshi, V., Rajamani, N., Takayuki, K., Prathapaneni, N., Subramaniam, L. V. (2013). Information Fusion Based Learning for Frugal Traffic State Sensing. Proceedings of the Twenty-Third International Joint Conference on Artificial Intelligence.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Korr, Jeremy (2008). „Physical and Social Constructions of the Capital Beltway”. Ур.: Mauch, Christof & Zeller, Thomas. 'The World Beyond the Windshield: Roads and Landscapes in the United States and Europe. Athens: Ohio University Press. стр. 195.
Bassett, Edward M. (februar 1930). „The Freeway: A New Kind of Thoroughfare”. American City. 42: 95.
„Frequently Asked Questions”. Intelligent Transportation Systems Joint Program Office. United States Department of Transportation. Приступљено 10. 11. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Ben-Gal, I., Weinstock, S., Singer, G., & Bambos, N. (2019). „Clustering Users by Their Mobility Behavioral Patterns”(PDF). ACM Transactions on Knowledge Discovery from Data (TKDD), 13(4), 45. Архивирано из оригинала(PDF) 14. 10. 2019. г. Приступљено 01. 07. 2023.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Tyagi, V., Kalyanaraman, S., Krishnapuram, R. (2012). „Vehicular Traffic Density State Estimation Based on Cumulative Road Acoustics”. IEEE Transactions on Intelligent Transportation Systems. 13 (3): 1156—1166. S2CID14434273. doi:10.1109/TITS.2012.2190509.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Ramirez-Guerrero, T; Toro, M; Villegas López, G A; Castañeda, L F (2020). „Low-cost computational systems applied to physical architectures in public transportation systems of intermediate cities”. Journal of Physics: Conference Series. 1702: 012018. doi:10.1088/1742-6596/1702/1/012018.
Ramirez-Guerrero, Tomas; Toro, Mauricio; Tabares, Marta S.; Salazar-Cabrera, Ricardo; Pachón de la Cruz, Álvaro (2022). „Key Aspects for IT-Services Integration in Urban Transit Service of Medium-Sized Cities: A Qualitative Exploratory Study in Colombia”. Sustainability. 14 (5): 2478. doi:10.3390/su14052478.