Tamarind(lat. Tamarindus indica) je stablo iz porodice mahunarki. Rod Tamarindus je monotipičan (ima samo jednu vrstu). Izvorno potiče iz tropske Afrike, pretežno Sudana, u kome raste kao samoniklo stablo.[6]
Rasprostranjenost
Iako je ovo drvo poreklom iz tropske Afrike , posebno Sudana, ali i u praktično svim zemljama od Zelenortskih Ostrva do Jemena i Omana. Uzgaja se i na većim prostranstvima u tropskim područjima Azije, severne Australije, Meksika a nešto manje u Južnoj Americi. Najviše se uzgaja i koristi u ishrani u Meksiku i Južnoj Aziji.
Proširila se u područja Južne Azije verovatno ljudskim rukama, i tamo se uzgajala nekoliko hilkjada godina.
Trenutno je široko rasprostranjena u svim tropskim područjima, od Afrike do Azije, Australije i ostatka Okeanije.
U Mezoameriku i Južnu Ameriku tamarind su doneli su španskii portugalsk osvajača u 16. veku. Danas,Meksiko i Srednja Amerika spadaju među najvećeproizvođača i potrošače ovog voća.
Opis
Cvet tamarindaPlod tamarinda
Tamarind je dugotrajno, srednje visoko, krošnjasto stablo, koje raste do visine od 12,1 do 18,3 metara. Stablo se sastoji od tvrde, tamnocrvene srži i mekšega, žućkasto-beloga stabla.[7]
Stablo raste najbolje na sunčanim mestima, na zemljanoj podlozi, pjeskovitom i kiselome tlu. Jako je otporno na sušu i so, koju donose vetrovi iz obalnih morskih područja.
Grane rastu iz središnje stabljike i često se njihovim orezivanjem krošnje dobije optimalna gustoća drvaeta što omogućava beračima plodova lakši rad.
Listovi su mu zimzeleni, svetlozelene boje, eliptičnog oblika, najčešće manji od 5 cm. Noću, listovi su zatvoreni.
Tamarind ima gotovo neprimetan cvet sa crvenim i žutim izduženim cvetovima. Cvetni pupoljci su ružičasti i imaju četiri čašice, koje opadnu kada cvet počne da cveta.
Plod je duguljast, 12-15 cm dug i pokriven tvrdom smeđom ljuskom. On u sebi sadrži 1-12 ravnih, sjajnih smeđih semena. Seme zadržava mogućnost klijanja nakon nekoliko meseci suše. Odraslo stablo može dati do 175 kg voća godišnje.
Tamarind je slatko-kiselog ukusa, sadrži mnogo kiseline, šećer, vitamin B i kalcijum.
Ova, inače tropska vrsta, osetljiva je na mraz.
Namena
Plod tamarinda se koristi sirov, kuvan ili pripremljen na neki drugi način, za razne namene zavisno od regije i kulture. Seme tamarinda koriste deca u tradicionalnim igrama kao što su kineska dama (Kina), dakon (Java) i druge.[6]
Visoki nivoi hranljivih materija čine tamarind izuzetno kvalitetnim voćem. Bitne hranljive materije koje se mogu naći u tamarindu uključuju:[8]
tiamin,
gvožđe,
magnezijum,
fosfor,
bakar,
biljna vlakna,
kalcijum i
niacin.
Pulpe od voća se koristi kao začin u Aziji i Latinskoj Americi ; u stvari, tamarind je dostupan u hinduističkim, kineskim, meksičkim i peruanskim trgovinama širom sveta. Celuloza mladog voća je vrlo kisela, pa se preporučuje za mnoga jela, dok je zrelo voće slađe i može se koristiti u dezertima, pićima ili kao aperitiv. U Meksiku , Srednjoj Americi i delu Kolumbije, koncentrati pulpe za tamarind izrađeni su za proizvodnju bezalkoholnih pića i smrznutih napitaka. Posebno se Meksiko i njegova kultura ljutih umaka koriste u izradi tamarind sosa ili se prodaju kao slatki, miešajući njegovu kašu sa šećerom ili solju i čilijem. U nekim zemljama Centralne Amerike. Koristi se kao sastojak u različitim grickalicama u jugoistočnoj Aziji i u mnogim umacima, poput WVorčester sosa ili slatko-kiselog sosa . To je dio osnovne prehrane u Južnoj Indiji, gdje se pripremaju Sambhar (začinjena biljna juha), riža Pulihora i druga jela. Takođe mnoge životinje poput majmuna vole zrele plodove tamarinda.[9]
Lek
Celuloza, lišće i kora tamarinda koristre se kao lek,[10][11] npr. na Filipinima, na kome se lišće tradicionalno koristi kao sveže napravljena infuzija za snižavanje telesne temperature uzrokovane malarijom.[12][13]
Zbog svojih lekovitih svojstava koristi se kao ajurvedski lek u tehnikama isceljivanja u Africi i Aziji, za poboljšanje funkcija kardiovaskularnog sistema[14] i ublažavanje gastrointenstinalnog poremećaja.
Koristi se i za regulisanja svih problema sa jetrom, ili kao sredstvo za eliminisanje toksina i masti iz jetre, što ga čini izvanrednim prirodnim lekom. Ovo voće može smanjiti nivo kiselosti u telu i poboljšati funkcionisanje žuči u jetri.[8]
Kao efikasan laksativ koristi se u slučajeviu uporne opstipacija.[15]
Kao prirodno i blago sredstvo koristi se u tabletama za spavanje.
Kako sadrži velike količine C vitamina tamarinda služi kao aktivan antioksidant, bitan za održavanje telesnih funkcija i očuvanje zdravlja desni.[8]
Zaceljivanje rana tamarindom se često citira u literaturi u vezi sa lečenjem posekotina, rana i apscesa. Najčešće se koristi kora ili listovi tamarinda, koji se primenjuju spolja na licu mesta, bilo kao varak ili kao prah ili oblog, sam ili u kombinaciji sa drugim vrstama.[16][17][18][19] U lekovima. na biljnoj pijaci u Dakaru, kora tamarinda se uglavnom prodaje u svrhe zaceljivanja rana,[20] mada se povremeno i drugi delovi biljke tamarinda nalaze u lekovima za zarastanje rana, kao što su voće,[21] ljuske mahuna[16] ili žvakaće gume.[19] Odvar od listova tamarinda je jedno od najvažnijih sredstava za čišćenje rana uzrokovanih infekcijom gvinejskim crvima.[22]
Ostale uporabe
Zbog svoje gustine i izdržljivosti drvo tamarinda se može koristiti za izradu nameštaja. Drveće tamarinde koje je vrlo je često u Južnoj Indiji, posebno u Andra Pradeš, koristi se za hlađenje duž državnih i drugih puteva.
Ulje od semena tamarinda
Ulje od semena tamarinda cedi se iz jezgra semena.[23] Ceđenjem iz jezgra semena teško je izolovati ulje zbog njegove tanke, ali žilave ljuske (ili opne). Ulje se obično izbeljuje posle rafinisanja.
^Norscia I, Borgognini-Tarli SM (2006). „Ethnobotanical reputation of plant species from two forests of Madagascar: A preliminary investigation”. S Afr J Bot. 72: 656—60..
^Asase A, Oteng-Yeboah AA, Odamtten GT, Simmonds MSJ (2005). „Ethnobotanical study of some Ghanaian anti-malarial plants”. J Ethnopharmacol. 99: 273—9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Martinello F, Soaresh SM, Franco JJ, Santos AC, Sugohara A, Garcia SB; et al. (2006). „Hypolipemic and antioxidant activities from Tamarindus indica pulp fruit extract in hypercholesterolemic hamsters”. Food Chem Toxicol. 44: 810—8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^ абKheraro J, Adam JG. Paris: Vigot et Frères; 1974. La pharmacopée sénégalaise traditionnelle, plantes médicinales et Toxiques; p. 1011.
^Fandohan AB. Bénin, Abomey-Calavi, Bénin: Faculté des Sciences Agronomiques, Université d′Abomey-Calavi (UAC); 2007. Structure des populations et importance socioculturelle du tamarinier (Tamarindus indica L.) dans la commune de Karimama (Bénin)
^Diallo D, Sogn C, Samaké FB, Paulsen BS, Michaelsen TE, Keita A (2002). „Wound healing plants in Mali, the Bamako region.An ethnobotanical survey and complement fixation of water extracts from selected plants”. Pharm Biol. 40: 117—28.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^ абInngjerdingen K, Nergard CS, Diallo D, Mounkoro PP, Paulsen BS (2004). „An ethnopharmacological survey of plants used for wound healing in Dogonland Mali, West Africa”. J Ethnopharmacol. 92: 233—44.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Tignokpa M, Laurens A, Mboup S, Sylla O (1986). „Popular medicinal plants of the markets of Dakar (Senegal)”. Int J Crude Drug Res. 24: 75—80.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Tapsoba, H.; Deschamps, J. P. (2006). „Use of medicinal plants for the treatment of oral diseases in Burkina Faso”. J Ethnopharmacol. 104: 68—78..
^Fabiyi, J. P.; Kela SL; Tal, K. M.; Istifanus, W. A. (1993). „Traditional therapy of dracunculiasis in the state of Bauchi, Nigeria”. Dakar Med. 38: 193—5.. [
.jpg)
