PROFILBARU.COM

Serbski biografiski słownik
(2. издање: Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow)
Serbski biografiski słownik ; (2. издање: Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow)
	Корица енциклопедије (1984)
Настанак и садржај
Земља	Немачка
Језик	горњолужичкосрпски
Жанр / врста дела	енциклопедија
Издавање
Издавање	1970 (друго издање: 1984)
Број страница	301 (друго издање: 738)

„Serbski biografiski słownik” (глсрп. — „Лужичкосрпски биографски речник”) енциклопедија је радника лужичкосрпске историје и културе на горњолужичкосрпском језику, издата у Бауцену 1970. године.

„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (глсрп. — „Нови биографски речник ка историји и култури Лужичких Срба”) друго је издање речника (1984).^[1]

Садржај

„Serbski biografiski słownik” (1970) саставили су колектив аутора од 17 људи и уреднички колектив од 6 људи.^[2] Речник мале величине садржи око 800 биографија преминулих људи — радника у области политике, економије, културе, образовања и науке.^[3] Презимена су дата у лужичкосрпској варијанти, често се даје немачка (на пример, Smoler — Schmaler) и латинска варијанта (на пример, Chojnan — Choinanus). Текст речника има чисту штампу и јасне слике снимљене на основу портрета или фотографија.^[2]

„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (1984) садржи биографије особа нелужичкосрпске националности, који су повезани са историјом и културом Лужичких Срба, нарочито Немаца, Чеха, Пољака, Словака, Руса (грађана Совјетског Савеза). На крају сваког чланка се налази списак публикација, најважнијих извора и коришћене литературе. При писању чланака користиле су се монографије „Историја Лужичких Срба” (1975—1979), „Историја лужичкосрпске писмености” Р. Јенча (1954, 1960) и други лужичкосрпски и немачки приручници.^[4] Најраније биографије се односе на рани период лужичкосрпске историје (кнез Дерван из 7. века).^[5] 87 биографија првог издања (1970) нису укључене у друго издање (1984).^[6] На крају речника налази се регистар особа, регистар географских имена, списак илустрација.^[7]

Референце

^ Мательски, Дариуш (2014). Национальное самосознание и интеграционные процессы лужицких сербов в Германской империи Часть II: От первой миров войны до наших дней (от 1914 года до начала XXI в.). 2 (7). Краков: Nowa Polityka Wschodnia. стр. 199.
^ ^а ^б Leszczyńska, Barbara. Serbski biografiski słownik (PDF). стр. 373. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2019.
^ Brocki, Zygmunt (1972). Notatki bibliograficzne. 17/4. Kwartalnik Historii Nauki i Techniki. стр. 780—781.
^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 12.
^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 109.
^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 657—659.
^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 660, 704, 736.

Литература

Brankačk, Jan (1970). Serbski biografiski słownik. Budyšin: Domowina.
Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina.