Proleće veštačke inteligencije

Odozgo, s leva na desno: naslovnica Tajm magazina sa ChatGPT razgovorom; slika mehaničke golubice stvorena programom Midjourney; Alfafold 2 performanse, eksperimenti i arhitektura.

Proleće veštačke inteligencije,[1][2] ili VI proleće,[3][4] je period brzog napretka u oblasti veštačke inteligencije. Istaknuti primeri uključuju predviđanje savijanja proteina koje predvodi Gugl Dipmajnd i generativnu veštačku inteligenciju u kojoj prednjači OpenAI.

Očekuje se da će uspon veštačke inteligencije ostvariti duboki kulturni, filozofski,[5] verski,[6] ekonomski,[7] i društveni uticaj,[8] kako pitanja kao što su usklađivanje veštačke inteligencije,[9] kvalija,[5] i razvoj opšte veštačke inteligencije[9] postaju široko istaknuta tema popularne diskusije.[10]

Istorija

Godine 2012, istraživački tim Univerziteta u Torontu je koristio veštačke neuronske mreže i tehnike dubokog učenja kako bi smanjio stopu greške ispod 25% po prvi put tokom ImageNet izazova za prepoznavanje objekata kompjuterskim vidom. Ovaj događaj je katalizovao uspon veštačke inteligencije kasnije tokom te decenije, kada su mnogi bivši studenti ImageNet izazova postali lideri u tehnološkoj industriji.[11][12] Trka generativne veštačke inteligencije je ozbiljno počela 2016. ili 2017. nakon osnivanja istraživačke organizacije OpenAI i ranijih napretka u grafičkim procesnim jedinicama, količini i kvalitetu podataka za obuku, generativnim suparničkim mrežama, difuzionim modelima i arhitekturama transformatora.[13][14] Godine 2018, Indeks veštačke inteligencije, inicijativa Univerziteta Stanford, izvestio je o globalnoj eksploziji komercijalnih i istraživačkih napora u oblasti veštačke inteligencije. Evropa je te godine objavila najveći broj radova iz ove oblasti, a slede Kina i Severna Amerika.[15] Tehnologije kao što je Alfafold dovele su do preciznijih predviđanja savijanja proteina i poboljšale proces razvoja lekova.[16] Ekonomisti i zakonodavci počeli su sve češće da raspravljaju o potencijalnom uticaju veštačke inteligencije.[17][18] Do 2022. godine, veliki jezički modeli su imali povećanu upotrebu u aplikacijama za ćaskanje; modeli tekst-u-sliku mogli su da generišu slike za koje se činilo da ih je napravio čovek;[19] i softver za sintezu govora je bio u stanju da efikasno replicira ljudski govor.[20]

Prema metrikama od 2017. do 2021. godine, Sjedinjene Države su ispred ostatka sveta u pogledu finansiranja poduhvata u kategoriji rizičnog kapitala, broja startapova i patenata odobrenih u oblasti veštačke inteligencije.[21][22] Naučnici koji su emigrirali u SAD igraju veliku ulogu u razvoju VI tehnologije u toj zemlji.[23][24] Mnogi od njih su školovani u Kini, što je izazvalo debate o pitanjima nacionalne bezbednosti usred pogoršanja odnosa između dve zemlje.[25]

Stručnjaci su razvoj veštačke inteligencije predstavili kao takmičenje za ekonomsku i geopolitičku prednost između Sjedinjenih Država i Kine.[26] Godine 2021, analitičar Saveta za spoljne poslove izneo je načine na koje bi SAD mogle da zadrže svoju poziciju uprkos napretka Kine.[27][28] Godine 2023, jedan analitičar iz Centra za strateške i međunarodne studije zalagao se za to da SAD iskoriste svoju dominaciju u tehnologiji veštačke inteligencije za vođenje svoje spoljne politike umesto da se oslanjaju na trgovinske sporazume.[21]

Reference

  1. ^ Knight, Will. „Google's Gemini Is the Real Start of the Generative AI Boom”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-12-12. 
  2. ^ Meredith, Sam (2023-12-06). „A 'thirsty' generative AI boom poses a growing problem for Big Tech”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  3. ^ Bommasani, Rishi (17. 3. 2023). „AI Spring? Four Takeaways from Major Releases in Foundation Models”. Stanford Institute for Human-Centered Artificial Intelligence. Архивирано из оригинала 7. 5. 2023. г. Приступљено 16. 5. 2023. 
  4. ^ „The coming of AI Spring”. www.mckinsey.com. Приступљено 2023-12-07. 
  5. ^ а б Huckins, Grace (16. 10. 2023). „Minds of machines: The great AI consciousness conundrum”. MIT Technology Review (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  6. ^ Robertson, Derek (2023-07-18). „The religious mystery of AI”. POLITICO (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  7. ^ Lu, Yiwen (2023-06-14). „Generative A.I. Can Add $4.4 Trillion in Value to Global Economy, Study Says”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-12. 
  8. ^ Tomašev, Nenad; Cornebise, Julien; Hutter, Frank; Mohamed, Shakir; Picciariello, Angela; Connelly, Bec; Belgrave, Danielle C. M.; Ezer, Daphne; Haert, Fanny Cachat van der; Mugisha, Frank; Abila, Gerald; Arai, Hiromi; Almiraat, Hisham; Proskurnia, Julia; Snyder, Kyle (2020-05-18). „AI for social good: unlocking the opportunity for positive impact”. Nature Communications (на језику: енглески). 11 (1): 2468. Bibcode:2020NatCo..11.2468T. ISSN 2041-1723. PMC 7235077 Слободан приступ. PMID 32424119. doi:10.1038/s41467-020-15871-z Слободан приступ. 
  9. ^ а б Tong, Anna; Dastin, Jeffrey; Hu, Krystal (23. 11. 2023). „OpenAI researchers warned board of AI breakthrough ahead of CEO ouster, sources say”. Reuters. Приступљено 12. 12. 2023. 
  10. ^ Milmo, Dan (2023-10-24). „Hope or horror? The great AI debate dividing its pioneers”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-12-12. 
  11. ^ „The data that transformed AI research—and possibly the world”. Quartz (на језику: енглески). 26. 7. 2017. 
  12. ^ Lohr, Steve (30. 11. 2017). „A.I. Will Transform the Economy. But How Much, and How Soon?”. The New York Times. 
  13. ^ „Everything You Need To Know About The Artificial Intelligence Boom”. Nasdaq.com. Investing Daily. 22. 8. 2018. 
  14. ^ „Why am I not terrified of AI?”. Shtetl-Optimized (на језику: енглески). 2023-03-06. Архивирано из оригинала 2023-05-12. г. Приступљено 2023-03-19. 
  15. ^ Statt, Nick (12. 12. 2018). „The AI boom is happening all over the world, and it's accelerating quickly”. The Verge (на језику: енглески). 
  16. ^ Wong, Matteo (2023-12-11). „Science Is Becoming Less Human”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  17. ^ Lohr, Steve (30. 11. 2017). „A.I. Will Transform the Economy. But How Much, and How Soon?”. The New York Times. 
  18. ^ „Nine charts that really bring home just how fast AI is growing”. MIT Technology Review (на језику: енглески). 
  19. ^ Vincent, James (2022-05-24). „All these images were generated by Google's latest text-to-image AI”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-02-15. г. Приступљено 2023-03-15. 
  20. ^ Cox, Joseph (31. 1. 2023). „AI-Generated Voice Firm Clamps Down After 4chan Makes Celebrity Voices for Abuse”. Vice (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-05-07. г. Приступљено 2023-03-15. 
  21. ^ а б Frank, Michael (22. 9. 2023). „US Leadership in Artificial Intelligence Can Shape the 21st Century Global Order”. The Diplomat (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  22. ^ „Global AI Vibrancy Tool”. Artificial Intelligence Index (на језику: енглески). Stanford, California: Stanford University. 
  23. ^ Gold, Ashley (27. 6. 2023). „Exclusive: Immigrants play outsize role in the AI game”. Axios. Приступљено 12. 12. 2023. 
  24. ^ Ellis, Lindsay (2023-10-23). „Dropping Out of College to Join the AI Gold Rush”. WSJ (Wall Street Journal) (на језику: енглески). New York, New York. Приступљено 2023-12-12. 
  25. ^ Mozur, Paul; Metz, Cade (9. 6. 2020). „A U.S. Secret Weapon in A.I.: Chinese Talent”. The New York Times. 
  26. ^ „What Is Artificial Intelligence (AI)?”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). 
  27. ^ „Lauren A. Kahn | Council on Foreign Relations”. 3. 1. 2022. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. 
  28. ^ Kahn, Lauren (28. 10. 2021). „U.S. Leadership in Artificial Intelligence Is Still Possible”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!