Polifagija, povećana glad ilihiperfagija, prejedanje jedan je od poremećaja u ishrani U njoj dominira simptomi prekomerna glad i nedostatak osećaja sitosti, što karakteriše unos viška hrane u u ishrani. Višak unesene hrane, u odnosu na energiju koju organizam troši, dovodi do nesklada i povećanja telesne težine odnosno rezultuje gojaznošću (koja je poslednjih decenija postala problem javnog zdravlja širom sveta).[1]
Organi koji mogu biti uključeni su mozak (a posebno paraventrikularno jezgro hipotalamusa ) koji reguliše unos hrane reagujući na faktore hrane i metaboličke signale koje joj šalju periferni organi (uključujući digestivni trakt , mišiće, jetru, slezinu, itd.) preko krvi, nervnog sistema i hormonskog sistema. Još uvek nje nepoznat način na koji mozak tumači ove kaskadne signale.[1]
bolesti gastrointestinalnog trakta: atrofija pankreasa, malapsorpcija
psihička oboljenja (anksioznost, bulimija),
predmenstrualni sndrom,
upotreba nekih lekova (kortikosteroidi, triciklični antidepresevi).
Klinička slika
Kliničku sliku polifagije karakteriše prekomerno uzrimanje hrane koje može da rezultuje gojaznošću.
Dijagnoza
Dijagnoza polifagije se postavlja na osnovu detaljne anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, ispitivanja organa na čiji se poremećaj sumnja.[2]
Terapija
Lečenje polifagije zasniva se na terapiji osnovnog oboljenje koje je uzrokovalo polifagiju.[3]
U toku terapije ovim pacijentima je neophodno potrebna emocionalna podrška, a nekada i psihološko savetovanje.
