PQ (PR) интервал

PQ интервала на ЕКГ запису

PQ (PR) нтервал у медицинској терминологији означава сегмент електрокардиограма од почетка Р таласа до почетка QRS комплекса. PR интервал се мери од почетка P таласа до почетка QRS комплекса. Неки аутори преферирају термин „PQ интервал“, јер је то период који се стварно мери уколико Q талас не постоји.[1]

PR интервал обухвата време потребно за ширење импулса који крећу кроз АВ чвор, Хисовог сноп, снопова грана и систем Пуркињеових влакана до миокарда комора када почиње њихова деполаризација.[2] PQ не укључује трајање проводљивости од SA чвора до десне преткоморе (SA проводљивост).[3]

Његово трајање и морфологија записа одговарају таласу побуде који пролази кроз преткоморски мишић, атриовентрикуларни чвор, Хисов сноп са његовим гранама и Пуркињеовим влакнима.[4]

Интервал се завршава када започне деполаризација мишића преткомора (тачније септалног мишића), што у ЕКГ запису одговара Q зупцу који је у саставу QRS комплекса.[5]

У нормалним условима, трајање PQ интервала се креће од 0,12 с до 0,20 с (код одраслих са нормалним пулсом ), и зависи од старости прегледане особе и броја откуцаја срца. Код младих људи са брзим пулсом, трајање PQ интервала је смањено.[3][6]

Трајање PQ интервала се мери одређивањем растојања између почетка најранијег P таласа и почетка најранијег QRS комплекса. Понекад очитавање може бити нетачно (такозвано привидно скраћивање PQ интервала ) због малог потенцијала преткоморске побуде, што резултује недостатком скретања изоелектричне линије у облику Р таласа.[3]

PQ интервал, односно време потребно да надражај пређе из преткомора у коморе, обично је краће од QR интервала (време ретроградног вођења из комора у преткоморе), који обично не прелази 0,28 сек.[3]

Основне информације

Деполаризација почиње у SA-чвору, шири се преко преткомора до AV-чвора (то се у ЕКГ-у види као P талас), затим преко Хисовог снопа и његових грана до свих ћелија комора (то се у ЕКГ- у види као QRS комплекс).
Морфологија интервала у синусном ритму

Електрокардиографија (ЕКГ) представља снимање процеса деполаризације и реполаризације миокарда. Снимање се врши на стандардној траци са одштампаном квадратном мрежом. Трака се креће увек брзином од 25 cm/минут, а осетљивост већине ЕКГ апарата је тако подешена да је мали квадратић дугачак 0.04 секунде, а висок 0,1 mV. Велики квадрат је (пошто обухвата 5 x 5 малих квадратића) дуг 0,2 секунде, а висок 0,5 mV.[7]

У нормалном срцу деполаризација почиње у SA-чвору, шири се преко преткомора до AV-чвора (то се у ЕКГ-у види као P талас), затим преко Хисовог снопа и његових грана до свих ћелија комора (то се у ЕКГ- у види као QRS комплекс).[8]

Када се заврши деполаризација, после извесног периода (види се као ST сегмент у ЕКГ-у) долази до реполаризације обрнутим путем (у ЕКГ-у се види као Т-талас).

ЕКГ се снима са 12 места које називамо "одводи". Првих шест су биполарни одводи, или увек две електроде које постављамо негде на екстремитете.[9]

Скраћивање PQ интервала

Скраћивање PQ интервала можеда се јави код:

  • стандардне варијанте аритмија из атриовентрикуларног чвора,
  • ритма из атриовентрикуларног споја,
  • сабраних вентрикуларних откуцаја,
  • атриовентрикуларне дистракције,
  • Кратак PQ интервал са делта таласом (означен стрелицом) код синдрома преексцитације
    синдрома преексцитације (Волф-Паркинсон-Вајт синдром), који карактерише кратак PQ интервал (<120мс), широк QRS комплекси нејасан скок до QRS комплекса, делта таласа.

Време 0,12–0,20 с је физиолошко време потребно да ексцитациони талас путује из преткомора у коморе. Скраћивање овог времена, које се у ЕКГ запису манифестује у скраћивању PQ интервала, може бити повезано са присуством центра надражаја смештеног у доњим деловима система за спровођење стимулуса срца (у атриовентрикуларном споју) - што резултује таласом деполаризације који истовремено иде до преткомора, па доле у коморе. Проводно време таквог надражаја је сходно томе и краће.

Други разлог за скраћивање PQ интервала је присуство додатног пута, обично са бржим спроводним временом, као што је случај код Волф-Паркинсон-Вајт синдром.

Проширење PQ интервала

ЕКГ у хиперкалијемији

Проширење PQ интервала израз је споријег спровођења у атриовентрикуларном чвору, што у ЕКГ запису даје слику атриовентрикуларног блока првог степена.

Карактерише се продужењем PQ интервала изнад 0,20 сек у свим срчаним циклусима (при чему сваки P талас мора да прати QRS комплекс). Атриовентрикуларни блок првог степена може бити узрокован следећим условима:[10]

Променљиви PQ интервал

Променљиви PQ интервал код Torsades de pointes

Променљиви интервал се може јавити код:[14]

  • Атриовентрикуларног блок другог степена - PQ интервал се постепено продужава са сваком контракцијом срца, све док P талас не прати каснији QRS комплекс.[15]
  • Атриовентрикуларна блок трећег степена.[16]
  • Интерференција атриовентрикуларне дистракције.
  • Променљиве проводне путање у атриовентрикуларном чвору.[17]
  • Након употребе неких лекова, што је у клиничким испитивањима утврђено нпр. код пацијената лечених церитинибом, што може довести до повећаног ризика од вентрикуларних тахиаритмија (нпр Torsades de pointes) или изненадна смрт.[18]

Види још

Извори

  1. ^ Wolff, L.; Parkinson, J.; White, P. D. (1930). „Bundle-branch block with short P-R interval in healthy young people prone to paroxysmal tachycardia”. American Heart Journal. 5: 685—704. 
  2. ^ „PQ Interval - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2020-10-08. 
  3. ^ а б в г Cadogan, Mike; Cadogan, Mike (2020-08-01). „PR Interval”. Life in the Fast Lane • LITFL (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-07. 
  4. ^ Richig, Jeffrey W.; Sleeper, Meg M. (2019), PR (PQ), QRS, QT, and Other Issues, Elsevier, стр. 89—90, Приступљено 2024-01-29 
  5. ^ Goldreyer, B. N.; Bigger Jr, J. T. (1970). „Ventriculo-atrial conduction in man”. Circulation. 41 (6): 935—946. PMID 5482909. S2CID 36573630. doi:10.1161/01.cir.41.6.935. .
  6. ^ Cadogan, Mike (2020-08-01). „PR Interval”. Life in the Fast Lane • LITFL (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29. 
  7. ^ Орлов В. Н. Руководство по электрокардиографии. — М.: ООО «Медицинское информационное агентство», 2001.-528 с.,илл. ISBN 5-89481-090-6 — ст. 72—73.
  8. ^ Normal Electrocardiogram, Elsevier, 2008, стр. 1—28, Приступљено 2024-01-29 
  9. ^ WALSH, EDWARD P.; ALEXANDER, MARK E.; CECCHIN, FRANK (2006), Electrocardiography and Introduction to Electrophysiologic Techniques, Elsevier, стр. 145—181, Приступљено 2024-01-29 
  10. ^ David t. Huang, MD; Travis Prinzi, MD (2014). Clinical Cardiac Electrophysiology in Clinical Practice. Springer. ISBN 978-1-4471-5433-4. OCLC 897466910. 
  11. ^ Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R; et al. (септембар 2007). „European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts)”. Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 14.  Suppl 2:S1-113.
  12. ^ Kratz, Alexander; Ferraro, Maryjane; Sluss, Patrick M.; Lewandrowski, Kent B. (2004). „Normal Reference Laboratory Values”. New England Journal of Medicine. 351 (15): 1548—1563. PMID 15470219. doi:10.1056/NEJMcpc049016. .
  13. ^ Middelveen, MJ, Bandoski, C, Burke J, Sapi E, Mayne PJ, Stricker RB, 2104, ‘Isolation and Detection of Borrelia burgdorferi from Human Vaginal and Seminal Secretions’, Presented at the Western Regional Meeting of the American Federation for Medical Research, Carmel, CA, January 25, 2014.
  14. ^ Pedley, D.K.; Brett, C.; Nichol, N. (2002). „P-R segment depression: an early diagnostic feature in acute pericarditis: a telephone survey of UK accident and emergency departments”. European Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 9 (1): 43—45. ISSN 0969-9546. PMID 11989495. doi:10.1097/00063110-200203000-00010. 
  15. ^ „Atrioventrikularni poremećaji provođenja (AV blok), pretkomore, komore”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  16. ^ Maisuradze, Nodari; Rehaw, Ola; Maglakelidze, David; Budzikowski, Adam S; Jallad, Ahmad (2022-04-22). „High-Degree Atrioventricular Block in a Patient With Asymptomatic COVID-19 Infection: A Case Report”. Cureus. 14 (4): e24397. ISSN 2168-8184. PMC 9126414 Слободан приступ. PMID 35619865. doi:10.7759/cureus.24397 Слободан приступ. 
  17. ^ Vučović D. , urednik. Urgentna medicina. Beograd: Obeležja; 2002.
  18. ^ Camm AJ, Kirchhof P, Lip GY, et al. Guidelines for the management of atrial fibrillation: the Task Force for the Management of Atrial Fibrillation of the European Society of Cardiology (ESC). European Heart Journal. 31 (19): 2369—429. 2010.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Литература

  • David t. Huang, MD; Travis Prinzi, MD (2014). Clinical Cardiac Electrophysiology in Clinical Practice. Springer. ISBN 978-1-4471-5433-4. OCLC 897466910. 
  • Karacan, Mehmet; Ceviz, Naci; Olgun, Haşim (2012). „Heart rate variability in children with acute rheumatic fever”. Cardiology in the Young. 22 (3): 285—292. PMID 21933462. S2CID 25845504. doi:10.1017/S1047951111001429. .
  • Costello, John M.; Alexander, Mark E.; Greco, Karla M.; Perez-Atayde, Antonio R.; Laussen, Peter C. (2009). „Lyme Carditis in Children: Presentation, Predictive Factors, and Clinical Course”. Pediatrics. 123 (5): e835—e841. PMID 19403477. S2CID 25270378. doi:10.1542/peds.2008-3058. .
  • Rao B.N.; Vijay Raghawa (2009). Clinical Examinations in Cardiology. Elsevier India. стр. 561—2. ISBN 978-81-312-0964-6. 
  • Pedley, D.K.; Brett, C.; Nichol, N. (2002). „P-R segment depression: An early diagnostic feature in acute pericarditis: A telephone survey of UK accident and emergency departments”. European Journal of Emergency Medicine. 9 (1): 43—45. PMID 11989495. S2CID 22919251. doi:10.1097/00063110-200203000-00010. 

Спољашње везе


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!