Orahovke (lat. Juglandaceae) su familija, poznata kao familija oraha, drveća, ili ponekad grmova, u redu Fagales. Razni članovi ove familije potiču iz Amerika, Evroazije, i Jugoistočne Azije. Članovi familije oraha imaju veliko aromatično lišće koje je obično naizmenično raspoređeno, mada su listovi naspram jedan drugog kod rodova Alfaroa i Oreomunnea. Listovi su perasto kompozitni ili pršljenasti, i obično su 20–100 cm dugi. Ovo drveće se oplođava vetrom, i cvetovi su obično uređeni u rese.
Deset ili deset rodova u porodici obuhvata oko 50 vrsta,[3] među kojima je i komercijalno važno orašasto drveće koja proizvodi orah (Juglans), pekan (Caria illinoinensis) i hikorije (Carya). Persijski orah, Juglans regia,[4] jedna je od glavnih svetskih orašastih kultura. Orah, hikorija i gaulin su takođe dragoceni drvni materijal.
Opis
Članovi porodice oraha imaju velike, aromatične listove koji su obično naizmenični, ali suprotni kod Alfaroa[5] i Oreomunnea.[6][7]Listovi su perasto složeni ili trostruki, obično dugi 20–100 cm. Drveće se oprašuje vetrom, a cvetovi su obično raspoređeni u mace.
Plodovi Juglandaceae se često mešaju sa košticama, ali su pomoćni plodovi, jer je spoljašnji omotač ploda tehnički priperak i stoga nije morfološki deo ploda; to znači da ne može biti koštunica, već je orah nalik na koštunicu.[8]
Neki plodovi su na granici i teško ih je kategorisati. Hikorijski orasi (Carya) i orasi (Juglans) rastu unutar spoljne ljuske; ovi plodovi se ponekad smatraju koštunicama ili koštunarskim orasima, a ne pravim botaničkim orasima. „Trima” je specijalizovani izraz za takve orašaste koštunice.[14][15]
Plodovi Juglandaceae često se mešaju sa koštunicama, ali su dodatni plod, jer je spoljašnja obloga ploda tehnički brakteja i stoga nije morfološki deo karpela; to znači da ne može biti koštunica, već je orah nalik na koštunicu. Ovi neobični orasi spadaju u dva različita tipa: u rodu oraha (Juglans) to je pseudodrupa, a u rodu hikorije (Carya) to je trima.[16]
^Elliott, L. L., Mindell, R. A., & Stockey, R. A., "Beardia vancouverensis Gen. et Sp. Nov. (Juglandaceae): Permineralized Fruits from the Eocene of British Columbia", American Journal of Botany93(4): 557–565, 2006
^Manning, W. E. (1979). The Classification within the Juglandaceae. Ann. Missouri Bot. Gard. 65: 1058-1087.
^Germplasm Resources Information Network: Oreomunnea
^Manos, P. S.; D. E. Stone (2001). „Evolution, phylogeny and systematics of the Juglandaceae”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 88 (2): 231—269. JSTOR2666226. doi:10.2307/2666226.
^„GRIN Genera of Juglandaceae”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2011-11-17.
^Xiang XG, Wang W, Li RQ, Lin L, Liu Y, Zhou ZK, Li ZY, Chen ZD (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001.
Manchester, Steven R., "Fossil Wood of the Engelhardieae (Junglandaceae) from the Eocene of North America: Engelhardioxylon Gen. Nov.", Bot. Gasz144(1)157-163, 1983.
J. A. Vozzo (ed.) Tropical Tree Seed Manual "Part II—Species Descriptions", USDA Forest Service
„Flora of China”(PDF). Harvard University. 1999: 280—282. Приступљено 2010-05-15.
Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x.
Gandolfo, Maria A.; Nixon, Kevin C.; Crepet, William L.; Grimaldi, David A. (август 2018). „A late Cretaceous fagalean inflorescence preserved in amber from New Jersey”. American Journal of Botany (на језику: енглески). 105 (8): 1424—1435. PMID29901855. doi:10.1002/ajb2.1103.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
