Nukleotidni šećeri su aktivirane forme monosaharida. Nukleotidni šećeri deluju kao glikozilni donori u reakcijama glikozilacije. Te reakcije su katalizovane glikoziltransferazama.[1]
Istorija
Anabolizam oligosaharida, i stoga uloga nukleotidnih šećera, nije bio dovoljno poznat do 1950-tih, kad je utvrđeno da su ključni enzimi tog procesa glikoziltranseraze. One prenose glikozilnu grupu sa šećernih nukleotida na akceptor.[1]
Tipovi
Kod kompleksnih životinja je prisutno devet nukleotidnih šećera koji deluju kao glikozil donori. Oni se mogu klasifikovati po tipu nukleozida u sledeće grupe:[2]
Kod biljaka i bakterija se javljaju mnogi drugi šećeri, i koriste u raznim donorima šećera. Specifično, CDP-glukoza i TDP-glukoza su prisutni u prirodi i iz njih se formira niz druge formi donorskih nukleotida CDP i TDP šećera.[3][4]
Strukture
Primeri struktura nukleotidnih šećera (jedan primer po tipu).
Vidi još
Reference
Spoljašnje veze