Multivarijantna normalna raspodela
U teoriji verovatnoće i statistici, multivarijantna normalna raspodela, multivarijantna Gausova raspodela, ili zajednička normalna raspodela je generalizacija jednodimenzionalne (univarijantne) normalne distribucije na više dimenzija. Jedna definicija je da se randomni vektor smatra k-varijantno normalno distribuiranim ako svaka linearna kombinacija njegovih k komponenata ima univarijantnu normalnu distribuciju. Njen značaj proističe uglavnom iz multivarijantne centralne granične teoreme. Multivarijantna normalna distribucija često se koristi za opisivanje, barem približno, bilo kojeg skupa (mogućih) korelisanih realno-vrednosnih radomnih promenljivih, od kojih se svaka grupiše oko srednje vrednosti.
Notacija i parametrizacija
Multivarijantna normalna distribucija k-dimenzionalnog randomnog vektora može se zapisati na sledeći način:
ili da se naglasi da je X k-dimenziono,
sa k-dimenzionim srednjim vektorom
i kovarijantnom matricom
takvom da Inverzna matrica kovarijantne matrice se zove matrica preciznosti i označava se sa .
Definicije
Standardni normalni randomni vektor
Realni randomni vektor se zove standardni normalni randomni vektor ako su sve njegove komponente nezavisne i svaka je normalno distribuirana randomna promenljiva sa nultom srednjom vrednosti i jediničnom varijansom, i.e. ako za svako .[1]:p. 454
Centrirani normalni randomni vektor
Realni randomni vektor se zove centrirani normalni randomni vektor ako postoji deterministička matrica takva da ima istu distribuciju kao gde je standardni normalni randomni vektor sa komponenata.[1]:p. 454
Normalni randomni vektor
Realni randomni vektor se zove normalni randomni vektor ako postoji randomni -vektor , koji je standardni normalni randomni vektor, -vektor , i matrica , takva da je .[2]:p. 454[1]:p. 455
Formalno:
|
Kovarijantna matrica je .
U degenerativnom slučaju gde je kovarijantna matrica singularna, korespondirajuća distribucija nema gustinu. Ovaj slučaj se često pojavljuje u statistici; na primer, u raspodeli vektora reziduala u regresiji običnih najmanjih kvadrata. Takođe treba imati na umu da uglavnom nisu nezavisni; oni se mogu videti kao rezultat primene matrice na kolekciju nezavisnih Gausovih promenljivih .
Ekvivalentne definicije
Sledeće definicije su ekvivalentne sa gornjom definicijom. Randomni vektor ima multivarijatnu normalnu distribuciju ako zadovoljava jedan od sledećih uslova.
- Svaka linearna kombinacija njegovih komponenti je normalno distribuirana. Drugim rečima, za svaki konstantni vektor , randomna promenljiva ima univarijatnu normalnu distribuciju, gde je univarijatna normalna distribucija sa nultom varijansom tačka mase na svojoj srednjoj vrednosti.
- Postoji k-vektor i simetrična, pozitivna poludefinitivna matrica , takva da karakteristična funkcija od je
Sferina normalna distribucija može da bude karakterisana kao jedinstvena distribucija, pri čemu su komponente nezavisne u svakom ortogonalnom koordinatnom sistemu.[3][4]
Reference
Literatura
- Rencher, A.C. (1995). Methods of Multivariate Analysis. New York: Wiley.
- Tong, Y. L. (1990). The multivariate normal distribution. Springer Series in Statistics. New York: Springer-Verlag. ISBN 978-1-4613-9657-4. doi:10.1007/978-1-4613-9655-0.
- Dawid, A.P. (1981). „Some matrix-variate distribution theory: Notational considerations and a Bayesian application”. Biometrika. 68 (1): 265–274. JSTOR 2335827. MR 614963. doi:10.1093/biomet/68.1.265.
- Dutilleul, P (1999). „The MLE algorithm for the matrix normal distribution”. Journal of Statistical Computation and Simulation. 64 (2): 105–123. doi:10.1080/00949659908811970.
- Arnold, S.F. (1981), The theory of linear models and multivariate analysis, New York: John Wiley & Sons, ISBN 0471050652
- Goodman, N.R. (1963). „Statistical analysis based on a certain multivariate complex Gaussian distribution (an introduction)”. The Annals of Mathematical Statistics. 34 (1): 152—177. JSTOR 2991290. doi:10.1214/aoms/1177704250 .
- Picinbono, Bernard (1996). „Second-order complex random vectors and normal distributions”. IEEE Transactions on Signal Processing. 44 (10): 2637—2640. doi:10.1109/78.539051.
- Wollschlaeger, Daniel. "ShotGroups." Hoyt. RDocumentation, n.d. Web. https://www.rdocumentation.org/packages/shotGroups/versions/0.7.1/topics/Hoyt.
- Gallager, Robert G (2008). "Circularly-Symmetric Gaussian Random Vectors." (n.d.): n. pag. Pre-print. Web. 9 http://www.rle.mit.edu/rgallager/documents/CircSymGauss.pdf[мртва веза].
- Mahalanobis, Prasanta Chandra (1936). „On the generalised distance in statistics” (PDF). Proceedings of the National Institute of Sciences of India. 2 (1): 49—55. Приступљено 2016-09-27.
- De Maesschalck, R.; Jouan-Rimbaud, D.; Massart, D. L. (2000). „The Mahalanobis distance”. Chemometrics and Intelligent Laboratory Systems. 50 (1): 1—18. doi:10.1016/s0169-7439(99)00047-7.
- Kim, M. G. (2000). „Multivariate outliers and decompositions of Mahalanobis distance”. Communications in Statistics – Theory and Methods. 29 (7): 1511—1526. S2CID 218567835. doi:10.1080/03610920008832559.
- Kessy, Agnan; Lewin, Alex; Strimmer, Korbinian (2018-10-02). „Optimal Whitening and Decorrelation”. The American Statistician. 72 (4): 309—314. ISSN 0003-1305. S2CID 55075085. doi:10.1080/00031305.2016.1277159.
- Hubert, Mia; Debruyne, Michiel (2010). „Minimum covariance determinant”. WIREs Computational Statistics (на језику: енглески). 2 (1): 36—43. ISSN 1939-5108. S2CID 123086172. doi:10.1002/wics.61.
- Van Aelst, Stefan; Rousseeuw, Peter (2009). „Minimum volume ellipsoid”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Computational Statistics (на језику: енглески). 1 (1): 71—82. ISSN 1939-5108. S2CID 122106661. doi:10.1002/wics.19.
- Etherington, Thomas R. (2021-05-11). „Mahalanobis distances for ecological niche modelling and outlier detection: implications of sample size, error, and bias for selecting and parameterising a multivariate location and scatter method”. PeerJ (на језику: енглески). 9: e11436. ISSN 2167-8359. doi:10.7717/peerj.11436.
- McLachlan, Geoffrey (4. 8. 2004). Discriminant Analysis and Statistical Pattern Recognition. John Wiley & Sons. стр. 13—. ISBN 978-0-471-69115-0.
- Etherington, Thomas R. (2019-04-02). „Mahalanobis distances and ecological niche modelling: correcting a chi-squared probability error”. PeerJ (на језику: енглески). 7: e6678. ISSN 2167-8359. PMC 6450376 . PMID 30972255. doi:10.7717/peerj.6678.
- Farber, Oren; Kadmon, Ronen (2003). „Assessment of alternative approaches for bioclimatic modeling with special emphasis on the Mahalanobis distance”. Ecological Modelling (на језику: енглески). 160 (1–2): 115—130. doi:10.1016/S0304-3800(02)00327-7 .
- Kritzman, M.; Li, Y. (2019-04-02). „Skulls, Financial Turbulence, and Risk Management”. Financial Analysts Journal (на језику: енглески). 66 (5): 30—41. S2CID 53478656. doi:10.2469/faj.v66.n5.3.
- „Portfolio Optimizer”. portfoliooptimizer.io/. Приступљено 2022-04-23.
- Kotz, Samuel; Nadarajah, Saralees (2004). Multivariate t Distributions and Their Applications. Cambridge University Press. ISBN 978-0521826549.
- Cherubini, Umberto; Luciano, Elisa; Vecchiato, Walter (2004). Copula methods in finance. John Wiley & Sons. ISBN 978-0470863442.
- Roth, Michael (17. 4. 2013). „On the Multivariate t Distribution” (PDF). Automatic Control group. Linköpin University, Sweden. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 7. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2022.
- Botev, Z. I.; L'Ecuyer, P. (6. 12. 2015). „Efficient probability estimation and simulation of the truncated multivariate student-t distribution”. 2015 Winter Simulation Conference (WSC). Huntington Beach, CA, USA: IEEE. стр. 380—391. doi:10.1109/WSC.2015.7408180.
- Genz, Alan (2009). Computation of Multivariate Normal and t Probabilities. Lecture Notes in Statistics. 195. Springer. ISBN 978-3-642-01689-9. doi:10.1007/978-3-642-01689-9. Архивирано из оригинала 2022-08-27. г. Приступљено 2017-09-05.
- Muirhead, Robb (1982). Aspects of Multivariate Statistical Theory. USA: Wiley. стр. 32—36 Theorem 1.5.4. ISBN 978-0-47 1-76985-9.
- Cornish, E A (1954). „The Multivariate t-Distribution Associated with a Set of Normal Sample Deviates.”. Australian Journal of Physics. 7: 531—542. doi:10.1071/PH550193 .
Spoljašnje veze
|
|