Menabitan

Menabitan

IUPAC ime
[5,5-dimetil-8-(3-metiloktan-2-il)-2-prop-2-inil-3,4-dihidro-1H-hromeno[4,3-c]piridin-10-il] 2-metil-4-(2-metilpiperidin-1-il)butanoat
Identifikatori
CAS broj	83784-21-8^Y 58019-50-4 (HCl)
ATC kod	None
PubChem	CID 189877
ChemSpider	164903
Hemijski podaci
Formula	C37H56N2O3
Molarna masa	576,85214 g/mol
SMILES CCCCCC(C)C(C)C1=CC2=C(C3=C(CCN(C3)CC#C)C(O2)(C)C)C(=C1)OC(=O)C(C)CCN4CCCCC4C

Menabitan (INN; SP-204), ili menabitan hidrohlorid (USAN), je sintetički lek koji deluje kao potentan agonist kanabinoidnog receptora.^[1][2] On je blisko srodan prirodnim kanabinoidima iz tetrahidrokanabinolne (THC) grupe, od kojih se razlikuje prvenstveno po svom dužem i razgranatijem bočnom lancu, i zameni u ugljenika u 9-poziciji azotom.^[1] On je izučavan kao analgetik tokom 1970-tih i utvrđeno je da poseduje antinociceptivne efekte kod ljudi i životinja, ali nije plasiran na tržište.^[1][3][4]

Vidi još

• A-40174 (SP-1)
• Dimetilheptilpiran

Reference

1. Green K, Kim K (1977). „Acute dose response of intraocular pressure to topical and oral cannabinoids”. Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine. Society for Experimental Biology and Medicine (New York, N.Y.). 154 (2): 228—31. PMID 402656. 
2. Triggle 1996, стр. 1271
3. PH, Reggio (1987). „Molecular determinants for cannabinoid activity: refinement of a molecular reactivity template”. NIDA Research Monograph. 79: 82—95. PMID 2830539. 
4. Nahas, Gabriel G. (5. 4. 1999). Marihuana and Medicine. Humana Press. стр. 46. ISBN 978-0-89603-593-5. Приступљено 9. 5. 2012. 

Literatura

• Triggle, David J. (1996). Dictionary of Pharmacological Agents. Boca Raton: Chapman & Hall/CRC. стр. 1271. ISBN 978-0-412-46630-4. 
• Nahas, Gabriel G. (5. 4. 1999). Marihuana and Medicine. Humana Press. стр. 46. ISBN 978-0-89603-593-5. Приступљено 9. 5. 2012. 

.

Spoljašnje veze