Slike Mandelbrotovog seta se mogu kreirati putem uzorkovanja kompleksnih brojeva i testiranja, za svaku tačku uzorka , da li sekvenca ide u beskonačnost (u praksi - da li napušta neko unapred određeno granično susedstvo od 0 nakon unapred određenog broja iteracija). Tretirajući realne i imaginarne delove od kao koordinate slikekompleksne ravni, pri čemu se pikseli zatim mogu obojiti prema tome koliko brzo niz prelazi neki proizvoljno izabrani prag. Specijalna boja (obično crna) se koristi za vrednosti za koje sekvenca niz ne prelazi preko praga nakon unapred određenog broja iteracija (to je neophodno da bi se napravila jasna razlika između slike Mandelbrotovog seta i njegovog komplementa). Ako se drži konstantinim i inicijalna vrednost od , označena sa , se umesto toga varira, dobija se korespondirajući Julijin set za svaku tačku u parametarskom prostoru jednostavne funkcije.
Naslovni članak časopisa Scientific American iz avgusta 1985. upoznao je široku publiku sa algoritmom za izračunavanje Mandelbrotovog skupa. Naslovnu stranicu su kreirali Pajtgen, Rihter i Saup sa Univerziteta u Bremenu.[9] Mandelbrotov set postao je istaknut sredinom 1980-ih kao demonstracija kompjuterske grafike, kada su personalni računari postali dovoljno moćni da prikažu set u visokoj rezoluciji.[10]
U Julijin skup (u užem smislu), kao što je već rečeno, može se uvrstiti bilo koji kompleksni brojc. Zavisno od tog broju, Julijin skup može biti povezan ili nepovezan. Ako na kompleksnoj ravni označimo sve brojeve c pomoću kojih se dobiva povezan Julijin skup, definiše se Mandelbrotov skup. Mandelbrotov se skup može prikazati na isti način na koji se najčešće prikazuje Julijin skup – bojeći tačke koje pripadaju skupu crno, a ostale u raznim nijansama zavisno od toga koliko brzo divergiraju.
Svojstva
Osnovna
Mandelbrotov je skup zatvoren skup kojemu su sve tačke unutar (zatvorenog) krugapoluprečnika 2 sa središtem u ishodištu. Štaviše, tačka c pripada Mandelbrotovom skupu ako i samo ako vredi za sve . Drugim rečima, ako je apsolutna vrednost za neki veća od 2, niz će težiti u beskonačnost (divergirati). Presek Mandelbrotovog skupa sa realnom osom daje interval [−2, 0.25]. Površina se procenjuje na 1.506 591 77 ± 0.000 000 08, te se veruje da je jednaka
Samosličnost
Mandelbrotov je skup kvazi samosličan (vidi Podela fraktala) jer se u njemu pojavljuju izmenjene verzije njega samog.[13][14] Izmenjene su uglavnom zbog skupova tačaka koji „vire” iz njih povezujući ih s glavnim delom (deo 1 u podnaslovu ispod, slika desno).
Atraktori perioda-n
Zanimljivo je da u području označenom cifrom 1 na slici sa strane svaka tačka konvergira samo jednoj vrijednosti (ne nužno istoj za svaku točku), odnosno tijekom iteracija stvara atraktor perioda-1 (vidi Bifurkacijski dijagram populacijske jednačine). Na području 2 svaka tačka čini atraktor perioda-2. U Mandelbrotovom skupu postoji barem jedno područje za atraktor perioda-n, . Područja koja su direktno spojena s područjem 1 čine atraktor perioda-n, ako iz njih „viri” n-1 „antena”:
Galerija uvećavanja
Svaka slika predstavlja jedan uvećani deo prethodne. Vidljiva je beskonačna složenost skupa i bogatstvo geometrijskih struktura. Uvećanje zadnje slike u odnosu na prvu je otprilike 60 000 000 000 : 1. Na prosečnom monitoru zadnja slika bi bila deo Mandelbrotovog skupa prečnika oko 20 milionakilometara.
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XII
XIV
Varijacije
Moguće je napraviti Mandelbrotov skup pomoću funkcije . Takvi se skupovi popularno nazivaju multibrot skupovima.
^ абR.P. Taylor & J.C. Sprott (2008). „Biophilic Fractals and the Visual Journey of Organic Screen-savers”(pdf). Nonlinear Dynamics, Psychology. and Life Sciences. 12 (1).Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Society for Chaos Theory in Psychology & Life Sciences. Приступљено 01. 1. 2009.
^ абAdrien Douady and John H. Hubbard, Etude dynamique des polynômes complexes, Prépublications mathémathiques d'Orsay 2/4 (1984 / 1985)
^Frontiers of Chaos, Exhibition of the Goethe-Institut by H.O. Peitgen, P. Richter, H. Jürgens, M. Prüfer, D.Saupe. Since 1985 shown in over 40 countries.
^Milnor, J. (1989). „Self-Similarity and Hairiness in the Mandelbrot Set”. Ур.: M. C. Tangora. Computers in Geometry and Topology. New York: Taylor & Francis. стр. 211—257.)
An ongoing volunteer computing project by Eric Roosendaal verifies the Collatz conjecture for larger and larger values.
Another ongoing volunteer computing project by Tomás Oliveira e Silva continues to verify the Collatz conjecture (with fewer statistics than Eric Roosendaal's page but with further progress made).