| Велика повеља универзитета |
|---|
|
| Тип | Документ |
|---|
| Израђен | Јануар 1988. |
|---|
| Потписан | 18. септембар 1988. |
|---|
Првобитни
потписници | Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција |
|---|
| Потписници | Више од 899 универзитета из више од 88 земаља |
|---|
| Гаранти | Академске слободе и институционална аутономија |
|---|
Magna Charta Universitatum (срп. Велика повеља универзитета) јесте кратак документ од две странице потписан у италијанском граду Болоњи 1988. године. Он експлицитно дефинише кључне принципе који подупиру постојање универзитета као што су академске слободе и институционална аутономија.[1][2] Документ су потписале високошколске установе у циљу препознавања и величања универзитетске традиције, као и подстицања сарадње међу европским универзитетима.[3] Документ треба да послужи као универзална инспирација и као такав отворен је за све универзитет широм света, а не само оне које се налазе у Европи.[3]
Повељу су установили Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција (садашња ЕУА) током 1988. године како би обележили 900. рођендан Болоњског универзитета. Имала је 388 потписника,[3][4] а 2018. године потписало ју је 899 универзитета из 88 земаља.[5]
Историја
Magna Charta Universitatum Europaeum је званично потписало 388 ректора универзитета 18. септембра 1988 године на Пјаци Мађоре у Болоњи у знак годишњице од девет столећа Болоњског универзитета.[6] Коначни текст документа је израђен јануара 1988. године у Барселони.[7]
Observatory Magna Charta Universitatum је установљена 1998. године, а покренута је 2000. г. Организовала је прву конвенцију годину дана по покретању.[7] Седамдесет и три универзитета су је одмах потписале 18. септембра 2018 чиме је укупан број био 889, а 13 је додато следеће године.[6]
Види још
Извори
Спољашње везе
