Lepila u grafičkoj industriji su čiste supstance ili smeše koje se zbog svoje osobine adhezije koriste za slepljivanje materijala kao što su papir ili polimeri.
Definicija lepila
Lepila su čiste supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla koje su pogodne za spajanje predmeta napravljenih od istih ili različitih materijala. Ona omogućavaju čvrstu i trajnu vezu između slepljenih predmeta pri čemu ne menjaju oblik i osobine materijala koji se lepe.[1]
Osobine lepila
Supstance koje se koriste kao lepila moraju da imaju izraženu adheziju prema materijalima koje spajaju, ali i koheziju i hemijsku i termičku stabilnost da bi veza koju stvaraju bila kvalitetna.
Podela lepila
Lepila koja se koriste u grafičkoj industriji dele se na:
- lepila u užem smislu
- veziva
Lepila u užem smislu se koriste za povezivanje predmeta sa obrađenim površinama.
Veziva se koriste za povezivanje predmeta nepravilnog oblika čije površine nisu prethodno obrađene.
Lepila u užem smislu
Lepila u užem smislu mogu se podeliti prema sledećim kriterijumima:
- poreklu
- temperaturi primene
- oblasti primene.[1]
Teorija lepljenja
Pri kontaktu lepila i predmeta koji se slepljuju dolazi do privlačenja molekula lepila i molekula u površinskom sloju predmeta. Sile privlačenja između različitih vrsta molekula su adhezione sile. Vezivanje lepila za površinu predmeta je rezultat specifične i mehaničke adhezije.
Proces lepljenja
Ovaj proces se sastoji iz četiri faze:
- priprema lepila za nanošenje
- priprema površina predmeta koji se slepljuju
- nanošenje lepila na površine
- spajanje površina na koje je naneto lepilo.[2]
Primena lepila u grafičkoj industriji
U grafičkoj industriji koriste se:
- lepila na bazi prirodnih polimera biljnog porekla
- lepila na bazi prirodnih polimera životinjskog porekla
- lepila na bazi sintetskih polimera
- termoreaktivna lepila
- termolepila.
Reference
- ^ а б Jovanović, Slobodan (2005). Tehnologija grafičkog materijala za treći razred grafičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 72—84. ISBN 86-17-13103-9.
- ^ Krgović, Milorad (2005). Grafički materijali. Beograd: TMF. стр. 189—195. ISBN 86-7401-212-4.