Ante Christum natumлат. (изговор: анте христум натум). Прије Христова рођења.[1]
Поријекло израза
Модерно мјерење свјетског времена, и у њему такозвана Дионизијева ера, названа по Дионизију Малом (лат.Dionysius Exiguus), римском научнику и игуману (прва половина VI века), почиње рођењем Исуса Христа. Дионизије се сматра оснивачем хронологије свјетског времена којем је нулта или почетна тачка рођење Исуса Христа . Њом завршава стара, а почиње нова или наша ера.[2]
Значење
По тој, једној од најопштијих подјела историје човјечанства, вријеме се мјери на оно „прије Христова рођења”, прије нове ере, или прије наше ере, и историју „послије Христова рођења”, или нашу, односно нову еру.[1]
Скраћено писање
„Прије Христова рођења” (лат.Ante Christum natum) се скраћено пише лат.„A.a.C.”. У српскм језику се „прије Христова рођења” скраћено пише „п. н. е.” или „прије н.е.” (прије нове ере или прије наше ере)[1]
"Послије Христова рођења " (лат.Anno Domini се скраћено пише лат.„a.d.”. U српском језику „послије Христова рођења” се скраћено пише "н.е. " (нова ера или наша ера)[1]
Референце
^ абвгКлајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
^Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
