U nekim jurisdikcijama, uključujući delove Sjedinjenih Država,[1] izraz „amelioracija” može se odnositi na vraćanje poremećene zemlje u poboljšano stanje. Na primer, u Alberti u Kanadi, pokrajinska vlada je amelioraciju definisala kao „proces vraćanja poremećenog zemljišta u njegove bivše ili druge produktivne namene”.[2] U Okeaniji se to često naziva rehabilitacijom zemljišta.
Istorija
Jedan od najranijih velikih projekata bio je Bemster Polder u Holandiji, realizovan 1612. godine, dodajući 70 km2 (27 sq mi) zemlje. U Hongkongu, Prajska melioraciona shema je dodala 20 do 24 ha (50 do 60 akra) zemljišta 1890. godine tokom druge faze izgradnje. Bio je to jedan od najambicioznijih projekata ikada napravljenih tokom kolonijalne ere Hongkonga.[3] Otprilike 20% zemljišta u oblasti Tokijskog zaliva je uzeto od mora,[4] pre svega veštačko ostrvo Odajba. Le Portjer, Monako i Gibraltar se takođe šire zbog melioracije. Grad Rio de Žaneiro je uglavnom izgrađen na obnovljenom zemljištu, kao i Velington na Novom Zelandu.
Metode
Povraćaj zemljišta se može ostvariti pomoću više različitih metoda. Najjednostavnija metoda uključuje punjenje područja velikim količinama teškog kamenja i/ili cementa, zatim punjenje glinom i zemljom dok se ne postigne željena visina. Proces se naziva „izpunjavanje”,[5] a materijal koji se koristi za popunjavanje prostora obično se naziva „punilac”.[6][7] Odvodnjavanje potopljenih močvara često se koristi za povraćaj zemljišta u poljoprivrednu upotrebu. Dubinsko mešanje cementa se obično koristi u situacijama u kojima materijal koji je razmešten jaružanjem ili drenažom može biti kontaminiran i stoga treba da bude zagrađen. Iskopavanje zemlje je takođe jedan od načina povraćaja zemljišta. To je uklanjanje sedimenata i otpadaka sa dna vodene mase. Obično se koristi za održavanje obnovljenih kopnenih masa, jer je sedimentacija prirodni proces kojim se zatrpavaju kanali i luke.[8]
Uticaj na životnu sredinu
Delovi (označeni braon) San Francisko zaliva su preobraženi iz močvara za urbanu upotrebu.
Isušivanje močvara radi oranja, na primer, predstavlja oblik uništavanja staništa. U nekim delovima sveta, novi projekti amelioracije su ograničeni ili više nisu dozvoljeni, zbog zakona o zaštiti životne sredine. Projekti amelioracije imaju jak negativan uticaj na obalske populacije, iako neke vrste mogu iskoristiti novostvoreno područje.[9] Globalna analiza iz 2022. procijenila je da 39% gubitaka (približno 5.300 km2 or 2.000 sq mi) i 14% dobitaka (približno 1.300 km2 or 500 sq mi) plimskih močvara (mangrove, plimne ravnice i močvare) između 1999-2019 bili su posledica direktnih ljudskih aktivnosti, uključujući konverziju u akvakulturu, poljoprivredu, plantaže, razvoj obale i druge fizičke strukture.[10]
Zakonodavstvo o životnoj sredini
Mapa povraćenog zemljišta (sive površine) u Hongkongu. Mnoga urbana područja Hong Konga su na povraćenom zemljištu.
Zakonodavci Hongkonga usvojili su Uredbu o zaštiti luke, koju je predložilo Društvo za zaštitu luke 1997. godine u nastojanju da zaštiti luku Viktorija koja je sve ugroženija od zadiranja usled razvoja zemljišta.[11] Nekoliko velikih planova povraćaja zamljišta na Zelenom ostrvu, Zapadnom Kovlunu i Kovlunskom zalivu je kasnije odloženo, a drugi su smanjeni u obimu.
Opasnosti
Ameliorisano zemljište je veoma podložno utečnjavanju tla tokom zemljotresa,[12] što može povećati količinu štete koja se javlja na zgradama i infrastrukturi. Sleganje je još jedan problem, kako zbog sabijanja tla na napunjenom zemljištu, tako i kada su močvarna područja ograđena nasipima i isušena da bi se stvorili polderi. Isušene močvare će na kraju potonuti ispod nivoa okolne vode, povećavajući opasnost od poplava.
Oko 110 km2 (42 sq mi) ukupno i ima 12,000 km2 (4,633 sq mi) potencijala (8% ukupne površine) do 12 m (39 ft) dubine u području teritorijalnog mora.[14]
20 procenata prvobitne površine ili 135 km2 (52 sq mi). Prema podacima iz 2003. godine, planovi za još 99 km2 (38 sq mi) će se realizovati,[20] iako i dalje postoje sporovi sa Malezijom oko obimnih radova na melioraciji u Singapuru.[21] Delovi aerodroma Čangi su takođe na meliorisanom zemljištu.
Severna Koreja
Tokom 1980-ih, Severna Koreja je započela program „pronalaženja nove zemlje“ da bi se stvorilo 300.000 hektara zemlje (3.000 km2 or 1.160 mi2) čime se proširuje ponuda obradivog zemljišta u zemlji. Projekat je bio neuspešan i stvoreno je samo 20.000 hektara (200 km2 ili 70 mi2) do trenutka kada je projekat otkazan nakon smrti Kim Il Sunga 1994. To je takođe doprinelo kolapsu severnokorejske privrede i gladi tokom 1990-ih. Napori na melioraciji su nastavljeni tokom 2010-ih pod Kim Džong Unom sa više uspeha. Severna Koreja je izgradila veštačka ostrva u Žutom moru sa bazama Korejske narodne armije, verovatno inspirisana kineskim veštačkim ostrvima u Južnom kineskom moru i moguće je da ona služe kao baze za balističke rakete dugog dometa.[22][23][24]
^Administration, US Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric. „What is dredging?”. oceanservice.noaa.gov (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2018.
^„The REAL Dirt on Liquefaction”(PDF). Association Of San Francisco Bay Area Governments. фебруар 2001. Архивирано из оригинала(PDF) 2012-07-23. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Singapore”. The World Factbook. CIA. 1. 9. 2010. section Transnational issues. Приступљено 1. 10. 2010. „disputes persist with Malaysia over […] extensive land reclamation works”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
R.J. Oosterbaan, International Institute for Land Reclamation and Improvement, Wageningen, The Netherlands. "Improvement of waterlogged and saline soils." Free downloads of software and articles on land drainage.
Kone, D. Linda (2006). Land Development (10th изд.). Washington, D.C.: National Association of Home Builders. ISBN9780867186093.
Dewberry & Davis (2008). Land Development Handbook (3rd изд.). New York: McGraw-Hill Professional. ISBN9780071640930.
Colley, Barbara C. (2005). Practical Manual of Land Development (4th изд.). McGraw-Hill. ISBN0071448667.
