Захлађење и мања влажност ваздуха условили су продоре разних заједница номадских сточара из азијских степа на Балкан. То је проузроковало многобројне друштвене промене у свим областима живота. На подручју Србије живело је неколико културних заједница-Чернавода у Подунављу и Срему, баденска у Војводини и у Поморављу, костолачка култура у Мачви и Тимочкој Крајини и култура Коцофени у источној и јужној Србији и на Косову.[1]
Открића
Најзначајнија налазишта бакарног доба јесу: Рудна Глава код Мајданпека, Беловоде код Петровца, Плочник код Прокупља, Градац код Злокућана, Бубањ код Ниша, Визићи у Срему, Батајница код Београда и Гомолава код Руме. Рудна Глава код Мајданпека најстарији је рудник бакра у Европи.[2]