2С5 Гиацинт-С

2С5 Гиацинт-С ( рус. 2С5 «Гиацинт-С») је совјетска /руска самоходна хаубица 152мм. "2С5" је његова ГРАУ ознака. Има нуклеарну, биолошку и хемијску заштиту. 2С5 је способан да гађа мете на већим дометима и са већом брзином паљбе од бројније 2С3 Акације, а способан је да испаљује и нуклеарне пројектиле.

2С5 Гиацинт-С
2С5 Гиацинт-С у Парку Патриот
Основне карактеристике
Земља порекла	СССР
Намена	Самоходна артиљерија
Произвођач	Уралтрансмаш
Почетак производње	1976
Број примерака	2.000+
Брзина на путу	62 km/h
Досег	500 km
Димензије и маса
Дужина	8,33 m
Ширина	3,25 m
Висина	2,76 m
Тежина	28,2 t
Опрема
Главно наоружање	Топ 152мм
Споредно наоружање	Митраљез 7,62мм
Мотор	В-59 Дизел
Снага (КС)	520 КС
Посада
Посада	5

Историја производње

Хаубице 2С5 руске војске током теренске вежбе 2020.

Производња 2С5 Гианцинт-С почела је 1976. заједно са вученом верзијом 2А36 Гиацинт-Б . Користи шасију модификованог ракетног система земља-ваздух 2К11 Круг са добром покретљивошћу и покреће га В-59 дизел мотор који развија 520 КС. Гиацинт-С може да носи 30 граната 152мм са дометом од 28 километара, односно 33-40 километара за пројектиле са ракетним погоном. Поред високоексплозивних, хаубица такође може да испаљује кумулативне, касетне, димне и нуклеарне пројектиле.^[1] За дејство хаубице потребно је 3 минута, а може да издржи брзину паљбе од 5 до 6 граната у минути. Већина посаде распоређује се ван оруђа док дејствуја. Обично га прати и носач муниције са додатних 30 граната.^[2]

2С5 је уведен у употребу 1978. године, заменивши батаљоне топова 130 мм М46 у совјетским артиљеријским бригадама на нивоу армије и фронта, а Сједињене Државе су га означиле као М1981. Производња је прекинута 1991. године.^[3]

Оперативна историја

2С5 је први пут коришћен у борби од стране Совјетског Савеза у совјетско-авганистанском рату . Касније су га руске снаге користиле у Првом чеченском рату и Другом чеченском рату .

2С5 је био ангажован од стране украјинске војске и руске војске током руско-украјинског рата. ^[4][5]

Корисници

Мапа оператера 2С5 у плавој боји са бившим оператерима у црвеној боји

Тренутни корисници

•  Белорусија − 107^[6]
•  Еритреја− 13^[7]
•  Русија − 85 (850 у резерви)^[8]
•  Украјина − 10^[9]
•  Узбекистан − Непозната количина^[10]

Бивши корисници

•  Етиопија − 10 ^[11]
•  Финска− 18^[11]
•  Совјетски Савез − 2,100^[12]

Види још

• 2С19 Мста-С
• 2С3 Акација
• 2С1 Гвоздика

Литература

• International Institute for Strategic Studies (15. 2. 2023). The Military Balance 2023 (1st изд.). Routledge. стр. 201−204. ISBN 978-1032508955. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Референце

1. „2S5 Giantsint”. Military-Today. Архивирано из оригинала 06. 11. 2022. г. Приступљено 2. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „2S5 152 mm Self-Propelled Gun”. FAS.org. Federation of American Scientists. Приступљено 2. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „2S5 Giatsint-S”. Weaponsystems.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-02. 
4. „2S5 Giacint-S in Ukraine ATO”. For the Record. 2014-12-27. Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 2. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „2С5 у СВО”. 
6. IISS 2023, стр. 175−176.
7. IISS 2023, стр. 451.
8. IISS 2023, стр. 185.
9. IISS 2023, стр. 202.
10. IISS 2023, стр. 205.
11. „Trade Registers”. armstrade.sipri.org. Stockholm International Peace Research Institute. Приступљено 23. 1. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Institute for Strategic Studies (1989). The military balance, 1989-1990. London: Brassey's. стр. 34. ISBN 978-0080375694.