PROFILBARU.COM

Шумадијска дивизија
Шумадијска дивизија
	Пуковска застава Краљевине Србије
	Командант Шумадијске дивизије пуковник Живко Павловић (седи осми слева) са официрима на француској лађи "Ла Плат", на путу за Солун (мај 1916)
Постојање	1874–1941
Земља	Кнежевина Србија; Краљевина Србија; Краљевина Југославија
Јачина	15.000 (мирнодопски); 40.000 (ратно стање)
Део	Војска Кнежевине Србије; Војска Краљевине Србије; Југословенска војска
Ангажовање	Први српско-турски рат Други српско-турски рат Ослобођење Ниша; Ослобођење Врања; Српско-бугарски рат Битка код Сливнице; Први балкански рат Други балкански рат Брегалничка битка; Први светски рат Прва аустроугарска офанзива на Србију Церска битка; Сремска офанзива; ; Друга аустроугарска офанзива на Србију; Трећа аустроугарска офанзива на Србију Колубарска битка; ; Тројна инвазија на Србију Битка на Морави (1915); ; Солунски фронт Битољска офанзива (1916) Освајање Кајмакчалана; Битка код Доброг Поља; ; ;

Шумадијска дивизија је била дивизија Војске Кнежевине Србије, Војске Краљевине Србије и Југословенске војске, која је постојала од 1874. до Априлског рата 1941. године.

Учествовала је у Српско-турским ратовима (1876–1878), Српско-бугарском рату (1885), Првом балканском рату (1912–1913), Другом балканском рату (1913), Првом светском рату (1914–1918) и Другом светском рату, односно Априлском рату (1941).

Историјат

Оснивање

Уредбом о устројству команди и штабова стајаће и народне војске из 1874. године, кнез Милан Обреновић је основао Шумадијску дивизију. У њеном саставу су се налазиле крагујевачка, чачанска и крушевачка пуковска команда, односно четири пешадијска пука.

Српско-турски ратови (1876—1878)

У Првом српско-турском рату 1876-1877. године, Шумадијска дивизија се борила на Моравском фронту. Други српско-турски рат 1877-1878. године је провела као Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића. Корпус је учествовао у ослобођењу Ниша, а затим је штаб корпуса био премештен у Лесковац и потом у Владичин Хан, одакле се командовало нападом на Врање. Дана 31. јануара 1878. године, генерал Белимарковић је свечано ушао у ослобођено Врање и ту сместио команду Шумадијског корпуса.

Српско-бугарски рат (1885)

Српско-бугарски рат 1885. године, Шумадијска дивизија је провела у ратном стању. Борила се у бици код Сливнице. Због кашњења Моравске дивизије, дошло је до одлагања напада, што је довело и до пораза у бици.

Балкански ратови (1912—1913)

Шумадијска дивизија је учествовала у оба Балканска рата. У Првом балканском рату, дивизија је напредовала кроз Албанију и избила на море. У Другом балканском рату је учествовала у Брегалничкој бици.

Први светски рат (1914—1918)

Учествовала је у Церској бици и ослободила Шабац. Тада је њен командант био генерал Стеван Хаџић. Почетком септембра 1914. године, Шумадијска дивизија је учествовала у Сремској офанзиви, подигла понтонски мост између Новог Села и Подгоричке аде, а онда прешла Саву. Затим, дивизија је учествовала у Колубарској бици. У тројној офанзиви на Србију, на јесен 1915. године, Шумадијска дивизија другог позива је у Лесковачком противудару задржала непријатељске снаге и омогућила повлачење главнине српске војске.

Након Албанске голготе, Шумадијска дивизија је пребачена на Солунски фронт и доживела прву реформу 1916. године, када су спојене дивизија првог и дивизија другог позива. Она је остала у саставу Друге српске армије. Убрзо је учествовала и у освајању Кајмакчалана.

Шумадијска дивизија је имала кључну улогу у пробоју Солунског фронта. Она је 15. септембра 1918. године заузела положаје Слоново уво, Ветерник и Голу Рудину, одакле одбија три непријатељска противнапада и у садејству са Тимочком дивизијом заузима Борову чуку. Три дана касније је избила на положај Тополац.

Састав

Пукови

Шумадијска дивизија је бројала три пешадијска пука:

10. пешадијски пук „Таковски” - команда пука у Чачку;
11. пешадијски пук „Карађорђе“ - команда пука у Крагујевцу;
12. пешадијски пук „Цар Лазар“ - команда пука у Крушевцу;
19. пешадијски пук - команда пука у Крагујевцу.

Команданти

Од 1874. до 1912. године

Фотографија	Име и презиме	Период
	Јован Белимарковић	27/30. новембра 1877.

Команданти Шумадијске дивизије I позива


Фотографија	Име и презиме	Период
	Стеван Хаџић	- 10. август 1914.
	Божидар Терзић	10. август 1914. - 1916.
	Живко Павловић	1916.^[1]
	Петар Мишић