Штампарија у манастиру Мркшина црква

Штампарија Мркшина црква
страница књиге Београдско четворојеванђеље, штампане 1562
СтатусНеактивна
Оснивачјеромонах Мардарије
Матична држава Османско царство
СедиштеКосјерић
Кључни људијеромонах Мардарије

Штампарија Мркшина црква је била штампарска кућа основана 1562. године у данашњем селу Памбуковица (претходно Паунова Буковица).[1] Штампарија је почела са радом непосредно након гашења Београдске штампарије и издала је две књиге — Четворојеванђеље (1562) и Триод Цветни (1566).[1] Постојала је све до 1567. године, док је Османлије нису срушили заједно са манастиром.

Локација

Данас нема података о тачном месту где се налазила штампарија. Постоји неколико теорија о локацији манастира и штампарија, али долазано је да су се они налазили у Косјерићу.[2] Једне од могућих локација су изнад седишта општине Косјерић и код ушћа река Скрапеж и реке Кладоробе.[3]

Штампање

Књиге које су прављене у штампарији Мркшина црква је штампао и дорађивао јеромонах Мардарије.[4] По изворима, Мардарије је био инспирисан кнезом Радишом Дмитровићем и Тројаном Гундулућем, који су радили у Београдској штампарији.[5] Јеванђеље великог формата као минеј (са "предисловљем Теофилакта бугарског архиепископа") из Богородичине цркве у Сарајеву, настало је "трудом и подвигом" кнеза Радише Дмитровића, а штампао је јеромонах Мардарије (из Мркшиног манастира) 4. августа 1552. године у Београду. Било је то за време великог Амур султана Сулејмана.[6] Након затварања Београдске штампарије, Мардарије је преместио штампарију из Београда, у манастир Мркшина црква, а у њој су штампане две књиге :

  • Четворојеванђеље, 1562. године и
  • Триод Цветни, 1566. године.

Књига Триод Цветни је била препознатвљива јер је у њој Мардарије фигуралне мотиве преставио орнаментима. Ова књига је одштампана 1. септембра 1566. године од стране Мардарија, свештеника Живка и ђака Радула.[7] Ово је била уједно и последња штампана књига у штампарији Мркшина црква.[8]

Уништење штампарија

Османлије су 1567. године запалили цркву и штампарску кућу, а монаси су одатле отишли у манастир Рача, баш као и монаси из штампарске куће Ружно, који су од Османлија тамо побегли 1537. године. Од тада све до 1831. године у Србији нису постојале штампарије.[9]

Сачувани списи

Два примерка Четворојеванђеља која су штампана у манастиру Мркшина црква су сачувана у манастиру Света Тројица у Пљевљима, један примерак у манастиру Ждребаоник у Даниловграду и два у Цетињском манастиру.[10]

Референце

  1. ^ Proceedings in history. Odeljenje za društvene nauke, Matica srpska. 1979. стр. 221. „Мркшина Црква 1562–1566” 
  2. ^ Uzicki zbornik. 1989. стр. 114. „Сви који су до сада о томе писали слажу се само у једном, да је Мркшина црква била негде око Косјерића.” 
  3. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1991. стр. 513. 
  4. ^ Uzicki zbornik. 1989. стр. 114. 
  5. ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. стр. 189. „Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...” 
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
  7. ^ Archivum philologicum et linguisticum. Matica srpska. 1968. стр. 273. 
  8. ^ Medaković, Dejan. Izabrane srpske teme: studije i prilozi. Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 119. „Нешто доцније, 1562-65, срећемо још једном његово име у штампарији Мркшине цркве.” 
  9. ^ Brastvo. Društvo sv. Save. 1930. стр. 77. „Да су калуђери манастира Рујна, после 1537, а Мркшине Цркве после 1566 год. напустили своје манастире, ...” 
  10. ^ Starine Crne Gore. Obod. 1963. стр. 10. „Из штампарије Мркшине цркве из 1562. године сачувана су два Четворојеванђеља у манастиру Св. Тројице код Пљеваља, једно у манастиру Ждребаонику и два у Цетињском ...” 

Литература

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!