PROFILBARU.COM

Црква светог Николе
Црква светог Николе
	Црква светог Николе
Опште информације
Место	Стрезовце
Општина	Старо Нагоричано
Држава	Северна Македонија
Врста споменика	Православна црква
Време настанка	1606.
Тип културног добра	Споменик културног наслеђа Северне Македоније
Надлежна установа за заштиту	Управа за заштита на културното наследство на Македонија

Црква светог Николе је православни храм који се налази у селу Стрезовце, у општини Старо Нагоричане, у Северној Македонији. Као споменик културе налази се на списку заштићеног културног наслеђа Републике Северне Македоније.

Храм припада Парохији младонагоричкој, Архијерејском намесништву кумановско-кратовском и Епархији кумановско-осоговској Македонске православне цркве^[1]

Историја

О настанку и осликавању храма сведочи сачувани ктиторски натпис у камену, изнад западних врата:

''Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа писа се божанствени храм светаго архијереја Чудотворца Николе трудом и бригом презвитера кир Констандина са свим селом Стрезовцима малим и великим: (дародавци) Никола, и Милко, и Бошко, и Комнен, Михаило, Стојко. Поче се (фрескописање) месеца априла и саврши се маја, тридесетог дана. претходно је (храм) сазидао презвитер кир Петко у лето 7114. године (1606) испред (у име, за време) патријарха Јована и владике Макарија.''^[2]

Патријарх који се помиње у натпису је Јован Први, звани Кантул. Био је старешина српске Пећке патријаршије од 1592. до 1614. године.

Изглед и фрескопис

Црква светог Николе је тробродна грађевина. Средњи брод је виши од бочних. Бродови су покривени полуоблим сводом и међусобно су одвојени са по два стуба.

Живопис припада линотопској школи фрескосликарства.^[3] У великој мери је оштећен. Делом уништене сегменте обновио је 1901. године велешки зограф Атанас Николов.

У олтарском простору, у апсиди лево од прозора осликани су архијереји Герман, Атанасије и Василије. Десно су представљени Јован Златоусти, Григорије Богослов и Кирил. Изнад њих је композиција Причешћа апостола, а затим ред попрсја Евтихија, Силвестера, Андреја, једног безименог и једног уништеног лика, потом Мелетија, Григорија и Никанора. У врху је Богородица са два анђела.

Са стране уз апсиду представљене су Благовести, стојећа фигура Игњатија, потом медаљони Јакова, Антонија, Лупа и Романа, сви фрагментарно очувани. На источном зиду јужног брода се налазе три непозната светитеља.

Никола Нови насликан је на потрбушју пролаза између северног и средишњег брода. На јужном зиду постоје само стојеће фигуре Теодора Тирона, Теодора Стратилата и Пахомија са анђелом, а у медаљонима Калиник и непознати светитељ.

На западном зиду су Евтимије, Антоније Велики, Артемије, Никита, арханђел Михаило. Десно од врата су арханђел Гаврило, Контантин, Јелена, Трифун и Аксентије. У другој зони сликани су медаљони са ликовима свете Марине, Текле, Недеље, Теодоре, Анастасије и Евгеније. Изнад медаљона је неоштеђена представа Успења Богородице.

У северном броду, на западном зиду је једино сачуван лик Гликерија.^[4]

Радови на санацији и обнови

Након ослобођења Старе Србије, односно Косова, Метохије и Вардарске Македоније, извршено је рекогносцирање и, сходно средствима и кадровским могућностима, санирање и обнављање средњовековних сакралних објеката.

Такви радови обављени су у Стрезовцу 1931. године, када су у исто време третиране црква светог Николе и оближња црква свете Петке. По ставкама:

уклоњено шута из унутрашњости - 76 кубних метара
ископано наноса са северне стране цркве - 126 кубних метара
очишћено и срушено горњих, иструлелих слојева порушених зидова - 6,5 кубних метара
попуњено рупа и озидано - 6,5 кубних метара
осигурано врхова зидова бетоном (1:3:5), армираних жицом, са заштитном кошуљицом масног бетона - 6,5 метара кубних, односно 38,5 метара квадратних површине
затворено пукотина бетоном (1:3:5), армираног жицом - око 10 метара
облепљено ивица заосталих фрагмената живописа продужним малтером, армираним жицом - око 100 метара

Укупни трошак, будући да су обе цркве једним рачуном обнављане, износио је 26 000 динара.^[5]

Референце

^ https://koe.mk/eparhija/
^ Бошковић, Ђорђе (1938). „Неколико натписа и записа” (PDF). Старинар. Београд: Српско археолошко друштво. XIII: 211.
^ Македонска енциклопедија (на језику: македонски). II (М-Ш). Скопље: Македонска академија на науките и уметностите. 2009. стр. 1331. ISBN 978-608-203-024-1.
^ Петковић, Сретен (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614 (PDF). Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности. стр. 203—204.
^ Бошковић, Ђурђе (1932). „Архитектонски извештаји (1-5)”. Гласник Скопског научног друштва. XI: 220.