Градња храма започета је 1908. године. Темеље је осветио Митрополит Евгеније Летица, али се не зна датум освећења. Сазидан је од камена, димензија 16 × 10 m, покривен је бакром, купола је изнад солеје и има звоник са два звона. Градња је завршена 1911. године, а наредне, 1912. године, Митрополит зворничко-тузлански Иларион Радоњић осветио је храм.
Храм није живописан, а иконостас од храстовог дрвета ручни је рад у дуборезу Радета Пантића из Милића, израђен 2002. године. Иконе је осликао академски сликар Миодраг Шумарац из Београда.[1]
После 1950. године одузете су све матичне књиге под изговором њиховог преписивања, али никада нису враћене. Парохијски дом саграђен је 1976. године, димензија 10 × 10 m и има приземље и спрат. Светосавски дом грађен је од 2001. до 2006. године и површине је 280 квадратних метара. У порти поред храма налази се објекат за паљење свећа саграђен 1996. године, а осветио га је Епископ Василије 14. августа 2006. године. На самом храму налазе се три спомен-плоче: две на западном зиду са спољашње стране и једна у храму на северном зиду, а на овим плочама налазе се имена приложника и добротвора храма.
При храму постоји дечји хор који води протојереј-ставрофор Душан Спасојевић. У склопу црквене општине делује и Српско добротворно и културно-просветно друштво „Свети Василије Острошки”, основано на оснивачкој скупштини 31. јануара 2008. године. Друштво се бави хуманитарним радом и пружањем помоћи и бригом о онима који су затворени по затворима широм БиХ због учешћа у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992—1995. године, као и пружањем помоћи њиховим породицама. Друштво такође организује и духовне академије и трибине, концерте и слично. Председник друштва је протојереј-ставрофор Душан Спасојевић.[1]
