Централно гробље је гробље у Београду. Налази се у Заплањској улици у општини Вождовац.
Опште информације
Гробље је површине 14 хектара, четврто је најстарије београдско гробље, а основано је 1939. године уочи Другог светског рата који је пореметио велике планове за изградњу плански пројектованог, савременог уређеног гробља са свим припадајућим објектима.[1][2]
Прва сахрана на Централном гробљу, "у Маринковој Шуми", обављена је 22. јула 1940. године. Први сахрањени су били сиромашни, које је бесплатно сахранила Општина и болница.[3] За време Другог светског рата служило је као за сахрањивање и стрељање људи, који су касније ексхумирани и пренети на Ново гробље у Београду.[1] Године 1948. београдска Црквена општина адаптирала је једно одељење у саставу општинске гробљанске зграде за богослужење.[1] Храм Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу подигнут је адаптацијом поменуте зграде коју је Скупштина Београда уступила Српској православној цркви, заузимањем патријарха Германа.[1] У цркви се налази иконостас који је дело српских логораша и архитекте Григорија Самојлова у немачкој заробљеништву.[1]
Централно гробље удаљено је око 7 километара од центра Београда, о њему брине ЈКП „Погребне услуге Београд”, док се на гробљу до 2021. године налазило око 30.000 гробних места.[4][5]
Сахрањени на гробљу
Неки од знаменитих личности сахрањених на Централном гробљу су :
- Алберт Андијев (1970—2021), руски добровољац и снајпериста Војске Југославије
- Здравко Антонић (1934—2009), српски историчар, академик АНУРС
- Благоје Аџић (1932—2012), генерал-пуковник Југословенске народне армије
- Москри (1977—2006), српски репер и текстописац
- Харис Бркић (1974—2000), југословенски кошаркаш
- Новица Здравковић (1947—2021), певач поп-фолк музике
- Тома Здравковић (1938—1991), југословенски и српски певач народне музике, композитор и текстописац
- Саша Стајић (1978—1999), припадник ВЈ и прва жртва НАТО агресије на СР Југославију
Референце
Спољашње везе
